Лахан/17
ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ
1.
ЛАХАН
ЛАХАН (ступи замишљен): Неситости људска, ко је поштеђен од тебе! Сујето света, кад ћеш бити без слабости! Пођох противу неправде бесплодно и чи- сто, и одзив небесне добродетељи умиљаваше мисли моје најлепшим восторгом. Нисам честито ни до прага стигао, па већ ме не обајава више њезин свети, али мирни и прости храм,воображеније успаљује се другим жртвеником, пуним блеска и мирисног дима, пријатног, ал' и загушљивог. Пред жртвеником овим лежи једно створење, које се зове невиност, нит' се у храм може, док се оно не прегази. Прегази! Вичу ми ласкатељи, и с ласкатељима простота жељна промене и преврата. Прегази! Кликће ми честољубије, кликће сујета и мамљива к слави жеља; а немој газити! шапће једна правица, која је у срцу моме једва мало местанце нашла. — Ти сироче света, које људи хвале, али и забацују, правдо небеснице, зашто си подсмех јачем и силнијем! Из угла гледаш бојажљиво у нас, и тек те онај истинито цени, који сам осећа терет насилија. — О, ходи, сиротицо света, из тог скромног угла, и бди нада мном као ангел хранитељ, кад страсти навале наткрилити ми разум!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|