◄   8 Dejstvo prvo 10   ►
9.

PREĐAŠNjI, MITA


MITA: Gospodin baron, jedno pismo na vas i veksla.

ALEKSA (Jelici): Ja ću morati na jedno magnovenije preporučiti se.

JELICA: O, molim; izvolte biti komotni, kao u svojoj kući. (Iziđe.)

MITA: Zaboga, šta radiš? Crko od gladi!

ALEKSA: Ćuti, Mito, dobro će biti; nagovori samo tvoj trbu da se jošt malo pretrpi.

MITA: Da, da se pretrpi! Lasno je tebi kad si se nagruvao upreko i uzduž.

ALEKSA: Nisam ni okusio, veruj mi, pa opet trpim; trpi i ti malo.

MITA: Kako ću kad sam malaksao, te jedva stojim? Uvuko sam se u kujnu da što izvaram, ali kad mi počeše creva krčati, omlađi pomisle da što drugo radim, pa me isteraju napolje.

ALEKSA: Ništa zato; samo ti budi malo gospodar od trbuva, pak ćemo srećni biti.

MITA: A, vrlo srećni! Marija je ovde.

ALEKSA: Šta, Marija? Odkud nju đavo ovamo donese?

MITA: A znam ja.

ALEKSA: Ej, ubio je bog, sad će mi sav posao pokvariti. Vidiš li ovu devojku; tako sam je rečma doveo, te se zaljubila u mene kao mače. Nego, sad laži, ako misliš štogod.

MITA: A šta ti ja znam, kad nas je već vidila.

ALEKSA: Da je vrag nosi, i njeno poznanstvo!

MITA: Tako ti treba. Traži čovek ljubov, a ne gleda da smo siti i odeveni!

ALEKSA: Pst! Promeni farbu.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.