Laža i Paralaža/4
- 4.
MITA, PREĐAŠNjI
MITA: Baron Golić svoju preporuku šilje i želi Gospodinu Marku Vujuću, kao najotmjenijem u ovom mestu licu, svoju vizitu učiniti.
JELICA: Nama će osobito drago biti.
MARKO: Baron Golić? Otkuda je on?
MITA: On je iz Volhinije; i sad pravi lustrajze.
MARKO: Pa šta će on kod nas?
MITA: On želi svoj aufvartung učiniti.
JELICA: Našu preporuku na gospodina barona, mi ćemo to za čest primiti.
MITA (pokloni se i otide).
MARKO: Boga ti, Jelice, šta je to?
JELICA: Vizita, tatice.
MARKO: Pa kako čovek može nepoznatom doći u vizitu?
JELICA: Tako je običaj.
MARKO: On baron, a ja prost trgovac, to mi se ne svidi.
JELICA: Da ima ovde grafova ili barona, on bi išao k njima. A ovako traži opet koji je najotmeniji. Jeste li čuli kako je bedinter kazao?
MARKO: Hm! Hm! Ja se rado ne mešam s onim pred kim stojim gologlav.
JELICA: Zato se i prave vizite da se ljudi upoznadu i da ne stoje gologlavi. Vi ne znate kako je to u Beču strašno u modi!
MARKO: Devojko, ti ćeš meni s tom modom doneti kakvu bedu u kuću. Ja se s baronima nisam ni dosad mešao, pa ne želim ni odsad.
JELICA: Kad smo primili vizitu, sad ne bi bilo galant da mu absagujemo. (Kucanje na vrati.) Herajn!
|