Лажа и Паралажа/4
- 4.
МИТА, ПРЕЂАШЊИ
МИТА: Барон Голић своју препоруку шиље и жели Господину Марку Вујућу, као најотмјенијем у овом месту лицу, своју визиту учинити.
ЈЕЛИЦА: Нама ће особито драго бити.
МАРКО: Барон Голић? Откуда је он?
МИТА: Он је из Волхиније; и сад прави лустрајзе.
МАРКО: Па шта ће он код нас?
МИТА: Он жели свој ауфвартунг учинити.
ЈЕЛИЦА: Нашу препоруку на господина барона, ми ћемо то за чест примити.
МИТА (поклони се и отиде).
МАРКО: Бога ти, Јелице, шта је то?
ЈЕЛИЦА: Визита, татице.
МАРКО: Па како човек може непознатом доћи у визиту?
ЈЕЛИЦА: Тако је обичај.
МАРКО: Он барон, а ја прост трговац, то ми се не свиди.
ЈЕЛИЦА: Да има овде графова или барона, он би ишао к њима. А овако тражи опет који је најотменији. Јесте ли чули како је бединтер казао?
МАРКО: Хм! Хм! Ја се радо не мешам с оним пред ким стојим гологлав.
ЈЕЛИЦА: Зато се и праве визите да се људи упознаду и да не стоје гологлави. Ви не знате како је то у Бечу страшно у моди!
МАРКО: Девојко, ти ћеш мени с том модом донети какву беду у кућу. Ја се с баронима нисам ни досад мешао, па не желим ни одсад.
ЈЕЛИЦА: Кад смо примили визиту, сад не би било галант да му абсагујемо. (Куцање на врати.) Херајн!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|