Lav i bik
| ←Lav i miš | Lav i bik Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Lavica i lisica→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Star lav sretne mlada i jaka bika, i ne uzdajući se javnim sraženijem pobediti ga, pristupi k njemu kroško i, prijateljski pozdravivši ga, kaže mu da je zgotovio veliku čast, i moliga da mu u gosti dođe. Bik, više iz ljubopitstva nego li časti radi, pođe da vidi kakva je lavska čast. A kad dođe na lavov stan, ne videći tu niti kakvo priugotovljenije niti vatre na ognjištu, podozre| navjet, i vidi da mu se o koži radi. Pokaže lavu svoje rogove, pak se vrati i bez „Ostaj zbogom”. „Ta pričekaj, prijatelju, 'odi, posedi malo, sad će čast biti gotova!” „Načast ti tvoja čast; časti se s kim si se i dosad častio”, odgovori pametni bik, pak ode svojim putem.
Sve ovoj podobne basne uče nas predostrožnosti i čuvanju. Pravda, nije lepo da je čovek bez uzroka i preko razloga niti podozriteljan niti neuvjeriteljan, no s onima koje poznaje. A one koje ne poznaje, ne misleći o njima nikakvo zlo, dozvoljeno je ne nagliti se, no čekati za moći po njihovom postupku i načinu življenja o njima suditi. Dobronaravan i pravoserdečan čovek lasno veruje, al' se lasno i prevari, pak ako je u malenoj vešti, nek ide. Bolje se kadgod i prevariti nego za svaku bezdelicu i bagatelu podozrenije imati. Kad se obače do česti ili kakove nibud važne vešti tiče, niko pametan neće drugomu za zlo primiti što se lasno u što ne upušta dok zdravo ne rasudi i sve okresnosti posla dobro ne pozna. Nikada se pošten čovek ne srdi što drugi istražuju da ga dobro poznadu, jer on dobro zna da koliko ga bolje saznadu, toliko će ga više ljubiti i počitovati. A malo dobar čovek koliko više može krije svoje tragove, dobro znajući da je propao kako ga saznadu. Koliko se zamršeniji i potajeniji jedan posao vidi, toliko više valja stajati na opazu. Pakostan, kad o najvećoj pakosti misli, onda najmajstorskije izmišljava reči. Zato izlišni komplimenti, laskatelstva, ceremonije, neobična pohvaljivanja i ulagivanja pred pametnim ljudma nikad nisu što dobro značila. „Chi mi lusinga più di quel che suole, o m' ha inganato, o inganar mi vuole”, vesma razumno vele Talijanci: „Ko me god laska više nego obično, ili me je prevario, il' me prevarit' hoće”. Zato ove basne bik vrlo se pametno vlada. Zove ga lav na čast: ide da vidi, jer ga se ne boji. Ne vidi to na što je zvat: — neće više ništa da zna.
Izvori uredi
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|