Лавица и лисица
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Лисица је похуђавала лавицу зато што ова ретко и по један пород рађа. „Ретко, и по један,” — одговори лавица — „али кад родим, а ја лава родим”.

Наравоученије

„0υκ εν τω πολλώ το καλόν: Није у многому добро”. Колико ова басна, толико и пословица приличествују онима који што чине — добро и совршено чине. Напротив, неки се све врте и окрећу, а кад им на посао погледаш, а оно мућак! Млого којешта почињу, а ништа не свршују; ако ли што кад и сврше, а оно не ваља, па залуду им мука. Зачињу и рађају неке главе премноге ствари сваки дан, но чемује све то подобно? Лукавим лисичићем, или оним маленим летњим мушицама које у исти дан кад постану — у тај их и нестане.


Извори

уреди
  • Антологија српске књижевности [1]


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.