Kursula
Varavarinsko polje, pritisla vojska.
I srpska i turska ,da se krvnički kolju.
A na polju Zlakobivu, očajnu megdanu.
Stoji junak crn delija, na konjiću vranu,
Hrče konjić zemlja bije, baca pene blede, 5
A delija džilit igra, dvije ga vojske glede,
Crni arap megdan hoće, pa ište junaka.
Da se pozdrave, i poznadu vatrom iz pušaka.
Oružje i odelo sve u suho zlato,
Stoji junak crn delija, na belome atu. 10
A iz vojske srpski junak se pojavi,
Krvavog odela, očiju krvavih,
Pa njemu ne beše kadiva u srni,
Već debelo sukno u toj mrkoj krvi,
Na nogama nisu čizme svrh mostova, 15
Već laki opanci, kalčina krvava.
Na glavi mu crna šubara jagnjeva,
A široku palu bacio na pleća,
Te sramena leva krvav bančak seva,
Pa će tako dugo da deli megdana. 20
A pod njima tanka bedevija vrana,
Dao joj dizgine, pa je rukom češe.
Čibukom se maši i u kremen kreše,
Zapalio lulu, oblaci se viju,
A kobila tanka opružila šiju, 25
Pa tako lagano ide pred deliju.
Nasmeja se arap-nasmeje mu se dačo!
Što pijano vlašče na konju zaspalo.
Pa se okreće svojima, da se malo smeju.
Kakvog mu kauri šalju megdandžiju. 30
Kursula samo puši i divani.
Igračka su njemu krvavi megdani.
Tek arapu crnu dugo se ne čekat,
Kuburdžijom bije iz daleka,
Nemože da trpi, žedan bojne slave, 35
Pa još jednu meće-al Jovo se ne kreće.
Začudi se turče, vrišti vranac ljuto.
Pa hrče-sluti da će poginuti.
A Kursula ide sve arapu bliže,
I kobila poče, ušima da striže, 40
Pa izdiže šiju, te gleda deliju.
Sad Kursula lulu turi.
A sramena peča sinu,
Pa ubode ljutu zmiju,
I poteče arapinu. 45
Puče puška arapova,
Te zapali megdan-polje,
A u Jove puške nema.
On svakada samo kolje,
Zveknu ljuta bakračlija, 50
Pod rebrima bedevija.
I zablista teška pača,
U srpskoga megdandžije.
Ljuta zmija bedevija.
Četiri koplja pre skočila, 55
I u jednom još te skoku,
Pa da razdrobi vranca čila,
Al da vidiš ljuta jada,
Od arapa deli muje,
Kad u srba oči zgleda, 60
Prepade se kao od munje.
Na mah vranca obrnuo,
I pobeže sa megdana,
A za njima podigla se,
Ona ljuta zmija vrana, 65
Pršti polje od kopita,
Čili vranac hitro grabi.
I tek iza sve hardije,
Stade da se zaustavi,
Al u mahu odmah! 70
Tad arapinu pade glava,
Prenu krvca po vraniću,
Pocrvene meka trava.
Aferim ti slavna kaurinska delijo!
Brzus arap nije za megdan ni bio, 75
Povikaše turci i hardija cela.
I propusti srba zdrava i vesela.
A Kursula Jova, vrati se sa megdana,
I od njime tanka bedevija vrana,
Dao joj dizgine pa je rukom češe, 80
Čibuka se maši i u kremen kreše,
Zapalio lulu-oblaci se viju,
A kobila tanka opružila šiju.
