Krvavi presto/33
| ◄ Појава дванеста | Trinaesta pojava | Појава прва ► |
Trinaesta pojava
Vetar puše, sevaju munje i grmi.
KOČOPAR (silazi se iz grada):
Stanite!... Stan'te! (gruva u vrata) Otvaraj vrata!...
Otvaraj vrata! ... (gruva u vrata) Pucaj, železo!
(rastavi vrata i dođe)
Odoše... kraj je... Docne je, docne!
Pašćedu dakle ponosne glave
K'o kakve krune s' čela vladara. —
Oh, draga braćo, zenice srpstva,
Teško li vama!... Srpstvo već nema
Očiju svojih, da vas oplače:
Oslepilo je, što izgubi vas!
(Vetar duše, sevaju munje i grmi)
Vetrino, duvaj! Pucajte gromi!
Raznesite mu krvavi presto,
Sažežite mu dvorove svetle,
Iz osovina izdignite svet,
U neizmer ga hukom vrgnite,
Nek vasione strašan stoji lom!
(Duše, seva i grmi)
Bože svemira!... Prljavu zemlju
Što bičem šibaš gnjeva pravedna
Svemoć’ mi tvoju, svemoć tvoju daj,
Dželatovu da ruku skamenim,
Koštunjavu da smrt oborim
I ne dam braću pljenu njezinu.
(Grmi i duše)
Kukavni vetre!... Jadni gromovi!
Ta krvav presto i sad stoji još,
A nad-a-mnom se nebo ne lomi! (trgne mač)
Na polju, maču! Da, s' tobom ću sad
Prot neba, pakla, vraga i boga,
Prot vasione cele sam ću... sam!...
(izleti napolje)
(Zavesd pada)
|