Крвави престо/32

ЧЕТВРТИ ЧИН

Дванаеста појава

Дванаеста појава
БОДИН, МАРКО, БРАНИСЛАВ, ГРАДИСЛАВ, ПРЕДИЊА, ЏЕЛАТ, ПРАТЊА и ПРЕЋАШЊИ.

БОДИН:
Станите! Тако!
БРАНИСЛАВ:
На прагу смрти
Кунем ти се, да није истина,
Што ниска сплетка на ме потвори!
ГРАДИСЛАВ:
Божија тако углед’о лица
Како сам краљу, теби скривио!
ПРЕДИЊА:
Ја нећу више трошити речи
Слободан човек никад не клечи,
Нити ће икад молити тигра,
Ма да му глава сто пута игра.
Вуци ме, гујо, лако ћу мрети,
Па нећу тебе још ни проклети
Већ живом муњом презрења свога
Ударам печат сред чела твога.
МАРКО:
Чујеш ли змију? Још и сад сиче!
Садиш ли отров? Отров ти ниче!
БОДИН:
Обзнаните још једном народу
Нека и опет чује и памти
Зашто ће ови да се погубе.
МАРКО:
Бојници! Браћо! Народе!
СВИ:
Чујмо!
МАРКО:
У име нашег светлога краља,
Венцима славе што је овенчан
Обзнањујем вам ову пресуду:
„Краљева браћа заборавише
На дужност своју према владару,
Те истурише барјак усташки
И дигоше се на свога стрица
На помазана краља њихова,
Да насилно га свргну с' престола
И најамнички да га убију.
Стражари будни краља честита
За времена тај злочин открише,
И почем је тај злочин доказан,
Те свака даља сумња престаје:
То ће се неки бунтовници сад
Џелатског мача гњеву предати.
Бунтовника је јоште и више
Који се испред праведног зора
Честитога краља, ето, у тај град
С' присталицама својим склонили
Те пљуском стрела поздрављају нас.
Како би дакле и ти злосретни
Издајници из града видели
Каквом се казном казни издајник:
То ће се сада пред овим градом
Да бунтовници јавно погубе".
БОДИН:
Је л’ збиља тако?
МАРКО:
Тако је, краљу.
БОДИН (за се):
И ја још ни сад нисам уверен!
Из срца мога, у овом часу,
Као тужни чујем неки глас,
Што дрхатом ми овако збори:
Потвора, лаж је, клевета је све
И врашког ума измишљотина!
МАРКО ( за се):
Опет се мисли,... чудног човека,
Да га сад когод лепо замоли:
Би браћу своју помиловао. — (Гласно)
Смртна је казна већ обзнањена:
Предај џелату мач.
БОДИН:
Џелат и мач? (Марку)
Шта велиш, Марко?
МАРКО: . ,
Предај, краљу, мач,
Ал’ ваљда ниси шалу збијао?
БОДИН:
То нисам... нисам... Ево га, узми! (преда му мач)
МАРКО (преда џелату мач):
Ево ти мача, врши пос'о свој!
КОЧОПАР (с бедема):
Врати свој мач на место његово,
Од мача и ти да не погинеш!
БРАНИСЛАВ:
Ох, стриче, стриче, ја праштам теби!
ГРАДИСЛАВ:
Невину ћеш крв пролити. Хајд’мо.
(Чују се бубњеви и глас трубе. Сви полазе)
КОЧОПАР:
Пресуда твоја неправедна је!
Ишти натраг свој мач. Станите! Ох!
БОДИН (у поласку, за се):
Доцне је... доцне... њима је већ крај. (Оду сви)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.