Dvanaesta pojava
BODIN, MARKO, BRANISLAV, GRADISLAV, PREDINjA, DžELAT, PRATNjA i PREĆAŠNjI.


BODIN:
Stanite! Tako!
BRANISLAV:
Na pragu smrti
Kunem ti se, da nije istina,
Što niska spletka na me potvori!
GRADISLAV:
Božija tako ugled’o lica
Kako sam kralju, tebi skrivio!
PREDINjA:
Ja neću više trošiti reči
Slobodan čovek nikad ne kleči,
Niti će ikad moliti tigra,
Ma da mu glava sto puta igra.
Vuci me, gujo, lako ću mreti,
Pa neću tebe još ni prokleti
Već živom munjom prezrenja svoga
Udaram pečat sred čela tvoga.
MARKO:
Čuješ li zmiju? Još i sad siče!
Sadiš li otrov? Otrov ti niče!
BODIN:
Obznanite još jednom narodu
Neka i opet čuje i pamti
Zašto će ovi da se pogube.
MARKO:
Bojnici! Braćo! Narode!
SVI:
Čujmo!
MARKO:
U ime našeg svetloga kralja,
Vencima slave što je ovenčan
Obznanjujem vam ovu presudu:
„Kraljeva braća zaboraviše
Na dužnost svoju prema vladaru,
Te isturiše barjak ustaški
I digoše se na svoga strica
Na pomazana kralja njihova,
Da nasilno ga svrgnu s' prestola
I najamnički da ga ubiju.
Stražari budni kralja čestita
Za vremena taj zločin otkriše,
I počem je taj zločin dokazan,
Te svaka dalja sumnja prestaje:
To će se neki buntovnici sad
Dželatskog mača gnjevu predati.
Buntovnika je jošte i više
Koji se ispred pravednog zora
Čestitoga kralja, eto, u taj grad
S' pristalicama svojim sklonili
Te pljuskom strela pozdravljaju nas.
Kako bi dakle i ti zlosretni
Izdajnici iz grada videli
Kakvom se kaznom kazni izdajnik:
To će se sada pred ovim gradom
Da buntovnici javno pogube".
BODIN:
Je l’ zbilja tako?
MARKO:
Tako je, kralju.
BODIN (za se):
I ja još ni sad nisam uveren!
Iz srca moga, u ovom času,
Kao tužni čujem neki glas,
Što drhatom mi ovako zbori:
Potvora, laž je, kleveta je sve
I vraškog uma izmišljotina!
MARKO ( za se):
Opet se misli,... čudnog čoveka,
Da ga sad kogod lepo zamoli:
Bi braću svoju pomilovao. — (Glasno)
Smrtna je kazna već obznanjena:
Predaj dželatu mač.
BODIN:
Dželat i mač? (Marku)
Šta veliš, Marko?
MARKO: . ,
Predaj, kralju, mač,
Al’ valjda nisi šalu zbijao?
BODIN:
To nisam... nisam... Evo ga, uzmi! (preda mu mač)
MARKO (preda dželatu mač):
Evo ti mača, vrši pos'o svoj!
KOČOPAR (s bedema):
Vrati svoj mač na mesto njegovo,
Od mača i ti da ne pogineš!
BRANISLAV:
Oh, striče, striče, ja praštam tebi!
GRADISLAV:
Nevinu ćeš krv proliti. Hajd’mo.
(Čuju se bubnjevi i glas trube. Svi polaze)
KOČOPAR:
Presuda tvoja nepravedna je!
Išti natrag svoj mač. Stanite! Oh!
BODIN (u polasku, za se):
Docne je... docne... njima je već kraj. (Odu svi)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 136 godina.