Kraljica Jakinta/35

Kraljica Jakinta
Pisac: Jovan Subotić
ČETVRTI PRIZOR

ČETVRTI PRIZOR
(Kralj Vladimir i kraljica Krunoslava uđu.)

KRALj:
Kad poslušat' knezove ne htede
Valja da ćeš kralja poslušati;
A ako se i kralju ne odzoveš
Kraljici ćeš dat’ se namoliti.
JAKINTA (začudi se lepoti kraljice Krzunoslave, za sebe.):
Sad Đorđevu bolju dokučujem!
(Glasno.)
Ako vidim tvoju mladu ljubu
Moram reći srećan li si kralju!
KRALj (prijateljski):
Moja ljuba, tvoja mila snaha...
JAKINTA (gledi Krunoslavu; pa je onda srdačno zagrli, a kad je pusti, onda ubriše kradom suzu.):
Nikad ženskog čeda ne imadoh,
Ali nisam za njim požalila;
A sad po bih svog života dala
Da sam ovog anđela rodila
I svojom je nazvat’ mogu ćerkom.
KRALj:
Bud’ joj mati pa ćeš kćer imati;
I dođosmo da te osvojimo.
Vidiš, sva se sad raduje zemlja:
Jedan drugom uvredu oprosti.
Dođoše mi svi Branislavići;
Dobroslava uza oslobodih
I pustih ga u manastir poći
Da pokaje svoje težke grehe;
Sretno svrših taj rat Kočaparov...
(Uzdahne.)
Žali bože da pogibe glava
Koja bolje bija vredna sreće:
Sad jošt jednu tu želju imadem,
Da i tebe vidim u svom dvoru.
Zaboravi što s’ pregoret’ mora;
Dođi k nama, bud’mo prijatelji.
Štovaću te k’o rođenu majku,
A k’o brata ljubiću ti Đorđa.
Danas slavim svoje kuće sveto,
Dođi meni u gosti kraljice!
Dođi u dvor, obraduj državu,
Budi mati i zemlji i kralju!
KRUNOSLAVA (umiljatim glasom):
I ja lepo za to t'molim majko!
Nemoj prvu odbiti mi molbu!
JAKINTA (ganuta):
Težko mi je u dvorove ići
Gde me tužni čekaju spomeni:
(Kralju.)
Al' ko takav poziv da ne primi?
(Krunoslavi.)
Ko li takvoj štogod da odreče?
(Kralju.)
Doć' ću, kralju, doć' ću, dragi sine:
Dopusti mi, da te smem zagrlit’.
(Zagrli ga.)
Kud svi drugi, tud se i meni mora.
(Krunoslavi.)
A ti, snaho, ako i ne po sinu,
Hodi amo na majčino srdce
I čuj sama kako silno bije,
Pa ćeš po tom kako kuca znati
Da te ljubi k’o što mati ljubi.
(Toplo je zagrli.)
KRUNOSLAVA (toplo):
Budi meni što bi kćeri bila,
A ja ću te k’o majku ljubiti.
JAKINTA (kao iznemogla):
Tuga ljudske prekraćuje dane.
Neće mnogo proteći vremena,
I ja ću se sa svetom razstati.
Onda bud'te Đorđu prijatelji.
(Krunoslavi.)
Ti se seti na otca njegova
I što beše tvome roditelju
Pa mu budi ljubljena sestrica
Kad mu nisi mogla biti ljuba.
(Uhvati se za stolicu.)
KRALj:
Silno čustvo izkida ti snagu.
Trebaš mira; valja da idemo.
Samo pusti da ti reknem hvala
Što mi zlatnim ovaj dan učini.
(Ode s Krunoslavom.)
JAKINTA (otrgne se snažno od stolice i stupi energično na sredu).
Jesi l’ stala sudbo na biljegu?
Ako nisi, Jakinta polazi!

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.