Kraljević Marko ukida svadbarinu
Poranio Kraljeviću Marko,
Poranio hitar lov loviti.
On od lova ništa ne ulovi,
Već on nađe prosedu devojku,
Božiju joj pomoć nazivao:
„Božja pomoć, proseda devojko!
„Što si tako vrlo osedila
„I svoju si kosu progrušala?
„Što se nisi mlada udavala?“
Ona njemu lepše odgovara:
„Bog ti dao, pobratime Marko!
„Ja bih ti se mlada udavala,
„Udavala, i rada bih bila,
„Ali kod nas skupa venčanija;
„Kod nas ima bane Bugarine:
„Ko se ženi, trideset dukata,
„Ko s udaje, četiri stotine,
„A moja je siromašna majka,
„Ona ne mož' mene da udomi.“
Besedi joj Kraljeviću Marko:
„Posestrimo, proseda devojko,
„A gdi su vam banovi dvorovi?“
Ona njemu tiho odgovara:
„Pobratime, Kraljeviću Marko,
„Beli dvori u Kotaru gradu,
„Dvori su mu od suhoga zlata.
„Kad ti pođeš krstu na pijacu
„Lako mu je poznavati dvore,
„Poznavati: - ostali mu pusti! -
„Dvori su mu od suhoga zlata,
„Na avliji bakarna kapija,
„Pred dvorom mu mekana postelja,
„Na njoj sedi banica gospođa,
„Ona sedi, sitan vezak veze,
„U ruci joj igla od biljura,
„I u igli neveličko zlato,
„Na đerđevu platno sarajevsko,
„Na vratu je đerdan od dukata.“
Pođe Marko krstu na pijace,
Okreće se sa leva na desno,
Pa ugleda banove dvorove.
Pravo ide na kapiju banu,
Pa on nađe banicu gospođu,
Božju joj je pomoć nazivao:
„Božja pomoć, banice gospoja,
„Je l' kod kuće pobratime bane?“
Ona njemu ljuto odgovara:
„Id' odatle, jedna pijanico,
„Pijanico i konjokradico,
„Nis' u bana taki govedari,
„A kamo li da su pobratimi.
Turski Marko Šari progovara:
„Klekni, Šaro, na oba kolena,
„Da poskidam đerdan od dukata.“
Kleče Šara na oba kolena,
Trže Marko đerdan od dukata.
Ciknu, vrisnu banica gospođa,
Ciknu, vrisnu kao ljuta guja:
„A gdi si mi gospodaru bane?
„Ja izgubih pred dvorovi glavu.“
Al' istrča bane Bugarine
Od brzoće u košulji tankoj,
Od oružja ništa ne ponese.
Dočeka ta Kraljeviću Marko,
Udari ga lakim buzdovanom,
Kako ga je lako udario,
Sa crnom ga zemljom sastavio,
I pogubi banicu gospođu,
I pokupi sve srebro i zlato,
Pa otide u Kotara grada,
Te on viče tanko, glasovito:
„Koji ima sina za ženidbu
„I ko ima kćeri za udaju,
„Nek' se ženi i nek se udaje,
„Danas nije skupa venčanija,
„Danaske je poginuo bane
„Od junaka Kraljevića Marka.“
Izvor
urediB.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 97-99.