Краљевић Марко укида свадбарину

Поранио Краљевићу Марко,
Поранио хитар лов ловити.
Он од лова ништа не улови,
Већ он нађе проседу девојку,
Божију јој помоћ називао:
„Божја помоћ, проседа девојко!
„Што си тако врло оседила
„И своју си косу прoгрушала?
„Што се ниси млада удавала?“
Она њему лепше одговара:
„Бог ти дао, побратиме Марко!
„Ја бих ти се млада удавала,
„Удавала, и рада бих била,
„Али код нас скупа венчанија;
„Код нас има бане Бугарине:
„Ко се жени, тридесет дуката,
„Ко с удаје, четири стотине,
„А моја је сиромашна мајка,
„Она не мож' мене да удоми.“
Беседи јој Краљевићу Марко:
„Посестримо, проседа девојко,
„А гди су вам банови дворови?“
Она њему тихо одговара:
„Побратиме, Краљевићу Марко,
„Бели двори у Котару граду,
„Двори су му од сухога злата.
„Кад ти пођеш крсту на пијацу
„Лако му је познавати дворе,
„Познавати: - остали му пусти! -
„Двори су му од сухога злата,
„На авлиjи бакарна капија,
„Пред двором му мекана постеља,
„На њој седи баница госпођа,
„Она седи, ситан везак везе,
„У руци јој игла од биљура,
„И у игли невеличко злато,
„На ђерђеву платно сарајевско,
„На врату је ђердан од дуката.“
Пође Марко крсту на пијаце,
Окреће се са лева на десно,
Па угледа банове дворове.
Право иде на капију бану,
Па он нађе баницу госпођу,
Божју јој је помоћ називао:
„Божја помоћ, банице госпоја,
„Је л' код куће побратиме бане?“
Она њему љуто одговара:
„Ид' одатле, једна пијаницо,
„Пијаницо и коњокрадицо,
„Нис' у бана таки говедари,
„А камо ли да су побратими.
Турски Марко Шари проговара:
„Клекни, Шаро, на оба колена,
„Да поскидам ђердан од дуката.“
Клече Шара на оба колена,
Трже Марко ђердан од дуката.
Цикну, врисну баница госпођа,
Цикну, врисну као љута гуја:
„А гди си ми господару бане?
„Ја изгубих пред дворови главу.“
Ал' истрча бане Бугарине
Од брзоће у кошуљи танкој,
Од оружја ништа не понесе.
Дочека та Краљевићу Марко,
Удари га лаким буздованом,
Како га је лако ударио,
Са црном га земљом саставио,
И погуби баницу госпођу,
И покупи све сребро и злато,
Па отиде у Котара града,
Те он виче танко, гласовито:
„Који има сина за женидбу
„И ко има кћери за удају,
„Нек' се жени и нек се удаје,
„Данас није скупа венчанија,
„Данаске је погинуо бане
„Од јунака Краљевића Марка.“

Извор

Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 97-99.