Konj i magare
Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović
Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije.


Konj i magare putovahu zajedno. Bedno magare, preko mere natovareno, počne pod bremenom iznemogavati; moli konja da mu pomogne i ponese neku čast bremena, jer inače on je gotov izuahnuti. Konj, gordeljiv, neće ništa da zna ni da čuje, dok magare sasvim ne oslabi i padne mrtvo. Onda njegov gospodar natovari na konja ne samo sve breme, nego i magarčevu kožu. Sad ovi pozna, no bez vremena i polze, da bi za njega mlogo bolje bilo da je poslušao magare i da mu je pomogao.

Naravoučenije

„Pravedan muž štedi duše skotova svojih”, — govori prorok. Ko bi rad da ga skot služi, a neće da nosi o njemu moguće popečenije, beslovesniji je od skota. Onu istu životinju koju koljemo za hranu našu valja je klati koliko se brže i lakše može, da se zadugo ne muči. Ko je nemilostiv k skotu, nemilostiv će biti i k čoveku, samo ako mu se vlast nad njim da. A kad čovek ima neke dužnosti k životinji, koliko više mora imati k sebi podobnom slovesnom stvorenju? Čovek koji zna da je malovremenan na ovoj zemlji, i koji ima ponjatije o bogu, o pravdi i o besmertiju duše, može li kad biti nemilostiv i nemiloserdan? Ono što u ovoj basni mrzimo u beslovesnom konju, kako nam se mora činiti u razumnom čoveku?|

Izvori

uredi
  • Antologija srpske književnosti [1]


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.
 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.