Konj i magare
| ←Magarac i žabe | Konj i magare Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Konj i konjušar→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Konj i magare putovahu zajedno. Bedno magare, preko mere natovareno, počne pod bremenom iznemogavati; moli konja da mu pomogne i ponese neku čast bremena, jer inače on je gotov izuahnuti. Konj, gordeljiv, neće ništa da zna ni da čuje, dok magare sasvim ne oslabi i padne mrtvo. Onda njegov gospodar natovari na konja ne samo sve breme, nego i magarčevu kožu. Sad ovi pozna, no bez vremena i polze, da bi za njega mlogo bolje bilo da je poslušao magare i da mu je pomogao.
„Pravedan muž štedi duše skotova svojih”, — govori prorok. Ko bi rad da ga skot služi, a neće da nosi o njemu moguće popečenije, beslovesniji je od skota. Onu istu životinju koju koljemo za hranu našu valja je klati koliko se brže i lakše može, da se zadugo ne muči. Ko je nemilostiv k skotu, nemilostiv će biti i k čoveku, samo ako mu se vlast nad njim da. A kad čovek ima neke dužnosti k životinji, koliko više mora imati k sebi podobnom slovesnom stvorenju? Čovek koji zna da je malovremenan na ovoj zemlji, i koji ima ponjatije o bogu, o pravdi i o besmertiju duše, može li kad biti nemilostiv i nemiloserdan? Ono što u ovoj basni mrzimo u beslovesnom konju, kako nam se mora činiti u razumnom čoveku?|
Izvori uredi
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|