Коњ и коњушар
| ←Коњ и магаре | Коњ и коњушар Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Јелен (прва басна)→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Коњу коњушар зоб крађаше и продаваше, а наместо тога чешаше га и праше на дан по двапут. „Ниткове!” — рече му коњ. — „Залуду ти мене толико тареш и око мене лажеш, кад ти мени моју обичну зоб не дајеш.”
Ово пристоји онима који не исполњавају своје дужности, пак истом мисле с „лажи-мажи” другима очи да замажу. Чесни и њежни човек стиди се и своје искати, а безобразни и παχύδερμος, дебелокожни, и оно што је дужан, и што и може и мора дати, одлаже: сутра, по подне, мало почас, и тако све тера напред. Чини му се да се толико већма господи колико му се више иште. Дар и поклон кад си наумио чинити, не одлажи. „Bis bene facit qui cito facit: Двапут добро чини ко брзо чини.”
Извори
уреди- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.
|