Konj i konjušar
Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović
Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije.


Konju konjušar zob krađaše i prodavaše, a namesto toga češaše ga i praše na dan po dvaput. „Nitkove!” — reče mu konj. — „Zaludu ti mene toliko tareš i oko mene lažeš, kad ti meni moju običnu zob ne daješ.”

Naravoučenije

Ovo pristoji onima koji ne ispolnjavaju svoje dužnosti, pak istom misle s „laži-maži” drugima oči da zamažu. Česni i nježni čovek stidi se i svoje iskati, a bezobrazni i παχύδερμος, debelokožni, i ono što je dužan, i što i može i mora dati, odlaže: sutra, po podne, malo počas, i tako sve tera napred. Čini mu se da se toliko većma gospodi koliko mu se više ište. Dar i poklon kad si naumio činiti, ne odlaži. „Bis bene facit qui cito facit: Dvaput dobro čini ko brzo čini.”

Izvori

uredi
  • Antologija srpske književnosti [1]


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.
 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.