Kosovskom orlu
Pozdravi burnim krilom krvave one dane,
I širi silna krila, svedoče srpske rane; —
Uzalud oštre strele, okova zalud zveka,
Kosovskog orla starog pobeda nova čeka...
Vekova pet je prošlo na teškoj, bojnoj muci,
Al' krstaš gordo blista u čvrstoj srpskoj ruci;
Imamo ljutu ranu, Kosovo, ranu časti,
I samo sa te rane zapad se mogô spasti.
Pa danas, kad je istok pred tvoje noge klonô,
Slobodi kad si dragoj grančicu krina ponô:
Nova se bura sprema i zapad kuje lance
Za plodna polja tvoja i tvoje gorske klance...
Širi, o širi krila, ljubimče večne slave,
Dočekaj buru ovu i opet gorde glave; —
Kosovo daće snagu, treba li snaga nova,
A mačevi su naši od starog srpskog kova.
Vekova pet je prošlo, — i mrak će već da mine,
Da prava srpska slava u punom čaru sine:
Zapad se s ropstvom brati, — ne daj mu besnoj vlasti,
Na branik stupaj borni, istok nam treba spasti.
15. juna 1889. g.
