Косовском орлу
Поздрави бурним крилом крваве оне дане,
И шири силна крила, сведоче српске ране; —
Узалуд оштре стреле, окова залуд звека,
Косовског орла старог победа нова чека...
Векова пет је прошло на тешкој, бојној муци,
Ал' крсташ гордо блиста у чврстој српској руци;
Имамо љуту рану, Косово, рану части,
И само са те ране запад се могô спасти.
Па данас, кад је исток пред твоје ноге клонô,
Слободи кад си драгој гранчицу крина понô:
Нова се бура спрема и запад кује ланце
За плодна поља твоја и твоје горске кланце...
Шири, о шири крила, љубимче вечне славе,
Дочекај буру ову и опет горде главе; —
Косово даће снагу, треба ли снага нова,
А мачеви су наши од старог српског кова.
Векова пет је прошло, — и мрак ће већ да мине,
Да права српска слава у пуном чару сине:
Запад се с ропством брати, — не дај му бесној власти,
На браник ступај борни, исток нам треба спасти.
15. јуна 1889. г.
