* * *


Koliko ko žali

Pobole mi se mlad Stojan
u suha dola bez vodu.
Majka mu sedi pri glavu,
sestra Todora pri noge,
ljuba Petkana pri srce. 5
Stojan si majke govori:
„Kada ti, male, ja umrem,
dokle ćeš, male, žaliti?"
„Žaliću, sine, žaliću,
dor Crno More presahne, 10
promenu da ti donesem!"
Stojan si sestru pituje:
„Dokle ćeš, sestro, žaliti?"
„Žaliću, brate, žaliću,
dor suha vrba olista!" 15
Stojan si ljubu pituje:
„Dokle ćeš, ljubo, žaliti?"
„Žaliću, vojno, žaliću,
dor da mi slnce odskoči,
te da mi rosa opadne, 20
te da otidem u baštu
da rosnu kitu naberem,
te da si lice nakitim!"


Reference

Izvor

  • Krnjević Hatidža, Antologija narodnih balada, Srpska književna zadruga, Beograd, 1978., str. 188.
  • Milan Đ. Milićević: Kraljevina Srbija, novi krajevi; geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava, Štampa i izdanje Kr.-srp. državne štamparije, Beograd, 1884., str. 256.