[Kalopere, moje rosno cvejće]
Kalopere, moje rosno cvejće,
rano c'vtiš, ali roda nemaš,
kano ni ja, mlada Pavlovica,
pa me Paval na večeru kori:
„Oj, ti Stano, bezrodna nevesto, 5
bud bezrodna, što pa besporodna?!
Kupil s'm te od beli kauri,
ču te prodam na crnog Arapa:
kad je s tebe, da te stra od njega,
kad ga nema, da te žal za njega!" 10
Toj je mene mladu uplašilo,
prati pismo na trojicu braću:
„Skoro da ste, moja mila braćo,
mene Paval oče da prodade!
Galopačći konji dojurete, 15
naporečći vrata otvorete,
ne kažete: Stanina smo braća,
no kažete: pašini seizi,
zob tražite, konji da zobete,
i za pašu ljubu da kupite." 20
Dojezdiše do tri mila brata,
galopačći konji dojuriše,
naporečći vrata otvoriše:
„Gde si, Pavle, nigde te ne bilo!
Mi smo jutros od Stambola bela, 25
a glavom smo pašini seizi,
paša iska konji da mu zaobeš,
paša iska ljubu da mu prodaš.”
Progovara Paval dobar junak:
„Zoba imam konji da mu zobem, 30
ali ljubu za prodavu nemam."
T’g se moja braća okazaše:
„Bre, aferim, ti naš mili zete!
Mi ti nesmo pašini seizi,
nego tvoji do tri mili šure." 35
Reče njima Paval dobar junak:
„Prošćavajte, do tri mili šure,
toj s’m Stane u muće vrevio!"
