[Ima majka devet mila sina]
Ima majka devet mila sina,
I desetu milu ćerku Janu.
Njum gu traživ vrlo na daleko,
Na daleko preko Crno more.
Sestra Jana nikako ne ’tela. 5
Tad govori stari brat na njuma:
Idi sestro vrlo na daleko,
Mi smo sestro devet mili brata,
U mesecu po jedan da dođe,
Tebe sestro devet dobri gosti. 10
Tad se sestra Jana odzvalila,
Ode sestra vrlo na daleko.
Čeka sestra da vu braća dojdev.
Čekala gi za devet godina,
I desetu za četri meseca. 15
Nema nikoj od braću da dođe.
Tad govori njojni stari svekar:
Ti se vališ moja snajo mila,
Da ti imaš devet mila brata,
Da ti imaš devet dobri gosta. 20
Već je prošlo devet godinica,
Tvoja braća tebi ne dolaziv.
Tad se Jani teško dožalelo,
Pa se kači dvoru na čardaku,
Boga moli, grdne suze roni: 25
Daj mi bože brata najmalijog,
Milog brata moga Dimitrija.
Bog voj prati brata najmalijog,
Najmalijog brata Dimitrija.
Iz groba voj bratac iskočio, 30
Pa kod sestru u gosti otišo.
Kad je sestra njega ugledala,
Brgo sestra brata zagrlila,
A brat Jani na tamnjan meriše:
Zaš’ mi brate na tamnjan merišeš? 35
Ja sam sestro dugo bolovao.
Mene su me tamnjanom kadili,
Zato duša na tamnjan miriše.
Brgom sestra ručak prigotvila,
Mrtav čovek nikad leb ne jede. 40
Brat voj zalak do usta prinosi,
Pa ga brgo ispod sebe vrlja.
Ajde sestro doma da te vodim,
Da te vodim u majku na gosti.
Brgo se je sestrica spremila. 45
Pa pođoše u majku da idu.
Kad su bili u pustu planinu.
Tad govore vrapci iz planine:
More bože do s’g sve vidosmo.
Do dan’ske ovoj ne vidosmo, 50
Da živ čovek s mrtvoga putuje.
Tad je sestra brata pituvala:
Zašto vrapci ovakoj govore?
Ajde sestro nemoj da se čudiš.
Ovde si je prokleta planina, 55
Takoj vrapci ovde razgovarav.
Kad su došli dvoru do kapiju,
Sestra svoga brata pituvala:
Kamo brate snaje da me srićev?
Sve su sestro u gosti otišle. 60
Kamo brate braća da me sretnev?
Svi otoše snaje da dovedev.
Kad su prošli dvoru kroz kapiju,
Vide sestra devet nova groba:
Što su brate ovde devet groba? 65
Nama došli devet dobra gosta,
Preko noći svi su nam umreli,
Pa tuj smo gi na kup saranili.
Ajde sestro ulazi u kuću,
Ja ću konja malo da provedem. 70
Kad je sestra ulegla u kuću,
Njojnja majka do ognjište sedi,
Izgubila svoje obe oči,
Od gladosti nema što da jede,
Većem glođa svoja si kolena. 75
Prišla Jana pa je zagrlila,
A majka gu rukom odbutnula:
Beži, beži, crna čumetino,
Što ćeš mene ti da zagrljuješ?
Zar mi potre devet mila sina, 80
Pa si došla i mene desetu.
Nesam majke crna čumetina,
No sam majke tvoja ćerka Jana.
Nemoj ćero ti mene da l’žeš.
Koj te ćerko ovamo dovede? 85
Men doveja najmiliji bratac.
Najmiliji bratac Dimitrija.
Ako mene majke ne veruješ,
Da te vodim. pa si pitaj sina.
Tad je majka boga zamolila: 90
Daj mi bože oči da progledam,
Pa da vidim toga moga sina.
Bog joj dade oči da progleda.
U avliju obe istrčaše,
U avliju nigde ništa nema, 95
Mrtvog sina zemlja progutala,
Samo ruka napolju ostala.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
