[Има мајка девет мила сина]
Има мајка девет мила сина,
И десету милу ћерку Јану.
Њум гу тражив врло на далеко,
На далеко преко Црно море.
Сестра Јана никако не ’тела. 5
Тад говори стари брат на њума:
Иди сестро врло на далеко,
Ми смо сестро девет мили брата,
У месецу по један да дође,
Тебе сестро девет добри гости. 10
Тад се сестра Јана одзвалила,
Оде сестра врло на далеко.
Чека сестра да ву браћа дојдев.
Чекала ги за девет година,
И десету за четри месеца. 15
Нема никој од браћу да дође.
Тад говори њојни стари свекар:
Ти се валиш моја снајо мила,
Да ти имаш девет мила брата,
Да ти имаш девет добри госта. 20
Већ је прошло девет годиница,
Твоја браћа теби не долазив.
Тад се Јани тешко дожалело,
Па се качи двору на чардаку,
Бога моли, грдне сузе рони: 25
Дај ми боже брата најмалијог,
Милог брата мога Димитрија.
Бог вој прати брата најмалијог,
Најмалијог брата Димитрија.
Из гроба вој братац искочио, 30
Па код сестру у гости отишо.
Кад је сестра њега угледала,
Брго сестра брата загрлила,
А брат Јани на тамњан мерише:
Заш’ ми брате на тамњан меришеш? 35
Ја сам сестро дуго боловао.
Мене су ме тамњаном кадили,
Зато душа на тамњан мирише.
Бргом сестра ручак приготвила,
Мртав човек никад леб не једе. 40
Брат вој залак до уста приноси,
Па га брго испод себе врља.
Ајде сестро дома да те водим,
Да те водим у мајку на гости.
Брго се је сестрица спремила. 45
Па пођоше у мајку да иду.
Кад су били у пусту планину.
Тад говоре врапци из планине:
Море боже до с’г све видосмо.
До дан’ске овој не видосмо, 50
Да жив човек с мртвога путује.
Тад је сестра брата питувала:
Зашто врапци овакој говоре?
Ајде сестро немој да се чудиш.
Овде си је проклета планина, 55
Такој врапци овде разговарав.
Кад су дошли двору до капију,
Сестра свога брата питувала:
Камо брате снаје да ме срићев?
Све су сестро у гости отишле. 60
Камо брате браћа да ме сретнев?
Сви отоше снаје да доведев.
Кад су прошли двору кроз капију,
Виде сестра девет нова гроба:
Што су брате овде девет гроба? 65
Нама дошли девет добра госта,
Преко ноћи сви су нам умрели,
Па туј смо ги на куп саранили.
Ајде сестро улази у кућу,
Ја ћу коња мало да проведем. 70
Кад је сестра улегла у кућу,
Њојња мајка до огњиште седи,
Изгубила своје обе очи,
Од гладости нема што да једе,
Већем глођа своја си колена. 75
Пришла Јана па је загрлила,
А мајка гу руком одбутнула:
Бежи, бежи, црна чуметино,
Што ћеш мене ти да загрљујеш?
Зар ми потре девет мила сина, 80
Па си дошла и мене десету.
Несам мајке црна чуметина,
Но сам мајке твоја ћерка Јана.
Немој ћеро ти мене да л’жеш.
Кој те ћерко овамо доведе? 85
Мен довеја најмилији братац.
Најмилији братац Димитрија.
Ако мене мајке не верујеш,
Да те водим. па си питај сина.
Тад је мајка бога замолила: 90
Дај ми боже очи да прогледам,
Па да видим тога мога сина.
Бог јој даде очи да прогледа.
У авлију обе истрчаше,
У авлију нигде ништа нема, 95
Мртвог сина земља прогутала,
Само рука напољу остала.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
