Izveštaj komandanta 718. divizije od 12.10.1942.
Snimak originala (pisanog na mašini) u ARHIVU VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA, NAV-T-315, r. 2270, s. 585—93.
718. peš. divizija
AZ. 8 op. Odelj. Ia
Pov. br. 3128/42.
- Div. St. Qu., 12.10.42. -
KONAČNI IZVEŠTAJ I IZVEŠTAJ O ISKUSTVIMA IZ OPERACIJE NA JAJCE U OKTOBRU 1942.
(Karta 1:100.000)
I. Predistorija
Još dosta dugo pre početka prepada partizana na Jajce bilo je poznato da je jugozap. od Jajca, u rejonu doline Janje, bila formirana takozvana "Samostalna sovjetska republika Janja".4 Poznati partizanski vođ Tito je ovde organizovao svoje brigade i odavde preduzimao svoje pljačkaške pohode u svim pravcima. Ova republika, ne samo da je predstavljala sabirni bazen za sve bande koje su iz Crne Gore i Hercegovine nadirale na sever, već takođe i oslonac i sabirni centar za sve potučene jedinice, koje su nafkon napada preko nemačko-italijanske interesne granice bile od strane nemačkih i hrvatskih jedinica ponovo odbačene.
Ovoj sovjetskoj republici bilo je dobrodošlo utoliko pre što se jednim delom nailazila u italijanskom interesnom području, gde je ostajala gotovo potpuno neuznemiravana. Italijani nisu praduzimali nikakve akcije protiv ovog glavnog žarišta nemira. Hrvati bi vrlo rado preduzeli akcije, ali su jednostavno za tako što bili vojnički nesposobni. Nemačka akcija čišćenja mogla bi se sprovesti samo već raspoloživim snagama (najmanje onakim kakvim je izvršena operacija na Jajce) i uz saglasnost Italijana. Ona bi posebno obećavala uspeh da je preduzeta neposredno po završetku operacije Jajce.
Organizacija i naoružanje raznih brigada ove sovjetske republike napreduju zadivljujuće.
Pni tome, snabdevači oružjieni u prvoj liniji su hrvatske oružane snage i ustaše, čije posade skoro redovno, ako je na njih izvršen energičan napad, dozvoljavaju da budu razoružane ne pružajući nikakav otpor, ili beže, ostavljajući za sobom svoje teško naoružanje, a delimično čak i svoje puške.
Na žalost, kao sledeći snabdevači oružjem moraju biti označene italiijanske oružane snage, s obzirom da se među zapjenjenim oružjem takođe nalazi i italijansko. Nije potpuno jasno na koji način ovo oružje dospeva u ruke partizanima. Postoje sledeće mogućnosti:
preko četnika koje naoružavaju Italijani,
razoružavanjem delova italijanskih jedinica,
kupovanjem oružja od pojedinih italijanskih vojnika.
Bez ikakve sumnje, moglo se računati da će ove partizanske brigade jednog dana napasti Jajce.
Divizija, čijem je području obezbeđenja, a u vezi s naređenjem komandujućeg generala i komandanta u Srbiji, Ia;pov. br. 4920/42 od 29.9.1942, bilo pridato i Jajce,5 smatrala je da će posada Jajca, sastava:
hrvatski II/9 pp sa 5/9 pp 7/9 pp
ukupno preko 1000 pušaka
8/9 pp }
19/9 pp !
1 ustaškim bataljonom
1/2 haubičke baterije
skupa sa
I/9 pp
III/9 pp,
'koji su se nalazili u rejonu Vijenac, Turbe i Travnik, biti u stanju da održi mesto u svojim rukama dok s Nemačke strane bude izvršen napad u cilju rasterećenja ovih snaga. Upućivanje manje nemačke jedinice u Jajce nije bilo uzeto u obzir, kako se ne bi snage divizije, kao što je to bio slučaj ranije, još više rascepkale. Ovo utoliko pre sto je držanje četnika južno od nemačko-italijanske interesne granice, kao i u rejonu istočne Bosne bilo potpuno neizvesno i davalo povoda strepnjama.
II. Napad partizana na Jajce
Iznenada, 24.9. dobiveni su sa hrvatske strane neprovereni izveštaji da su u noći 23/24. partizani nepoznate jačine napali Jajce i Vijenac, 8 km juž. od Jajca. Sledeći izveštaji šod 25. govorili su već o borbama na ulicama Jajca, o razbijanju hrvatske posade i zauzimanju Jajca od strane partizana. Odmah je izvršeno izviđanje iz vazduha kojim su dobiveni sledeći podaci: U Jajcu normalan saobraćaj, hemijska fabrika radi, nikakve borbe niti tragova borbe, železnička stanica u redu, stanovništvo u okolini radi na poljima.
Teritorijalni izviđači, koje je 26. nemačka Jagdkomanda s juga uputila u pravcu Jajca, naišli su sev. od Doganovaca na jake partizanske snage s više mitraljeza, kao i na potpuno demoralisane ostatke ustaškog bataljona iz Jajca. Iz iskaza stanovnika izbeglih iz Jajca dobijala se sve više i više slika da se celokupna posada Jajca skoro bez borbe, ostavljajući dva artiljerijska oruđa i mnogobrojno teško naoružanje, dala U bekstvo.
(Situacija na dan 26.9 — vidi prilog br. 1).
III. Protivnapad na Jajce
U cilju ponovnog uspostavljanja stare situacije u Jajcu, divizija se odlučila da u rejonu Travnik — Turbe prikupi jednu mešovitu nemačiko-hrvatsku borbenu grupu pod komandom pukovnika Sušnika, komandanta 738. pp i iizvrši napad na Jajce.
Od 714. pd je 27. zatraženo da, ukoliko je to divizija u stanju da učini, učestvuje u ovoj akciji sa severa i severozapada. Divizija se još istog dana izjasnila spremnom da s jednom ojačanom pukovsJkom grupom nastupa na Jajce sa severa.
Stoga je nastupanje Grupe "Sušnik", koja se već 27.9. bila u potpunosti prikupila, odloženo dok se sadejstvo 714. pd ne ispolji uspešno u odgovarajućem stepenu.
U međuvremenu, dalja izvršena izviđanja sa zemlje i iskazi stanovništva od 27, 28. i 29. dali su sve više sliku da se partizani nisu zadovoljili samo zauzimanjem Jajca, već da jakim snagama (oko 4 brigade), pošto su prešli Vrbas između Jajca i D. Vakufa, nastavljaju poikret ka Travniku i dolini Bosne.
Stoga je već 28. bilo naređeno da se u rejiomu D. Vakufa formira još jedna nemačko-hrvatska borbena grupa pod koanandom pukovnika Vista, komandanta 750 pp (sastav grupe po prilogu br. 12). S vođom hrvatskih jedinica u rejonu Kupres — Bugojno je utanačeno da iz rejona Kupresa jednom borbenom grupom jačine oko jednog bataljona izvrši, na levom krilu divizije, napad u dolinu Janje. Ovaj napad trebalo je da izvrši jednovremeno s nastupanjem divizije.
(Situacija na dan 27, 28. i 29. — vidi prilog br. 2)°
Prikupljanje Borbene grupe "Vist" je, nakon kraće borbe za oslobođenje železničke pruge Turbe — D. Vakuf i osposobljenja ove za saobraćaj, proteklo po planu i završeno 30.9. uveče.
(Situacija na dan 30.9.1942. — vidi prilog br. 3).10
Obe grupe su 1.10. zauzele svoje polazne položaje za napad na Jajce (vidi prilog br. 4).11 Trebalo je da od ove, s jakim spoljniim krilima, pre svega s jako na zapad isturenim levim krilom Grupe "Vist", probijaju na Jajce i u sadejstvu sa Grupom "fon Vedel" iz 714. pd, koja nastupa sa severazapada, opkole i unište glavninu partizana.
Odmah po prelasku u pokret obe su borbene grupe na cellom frontu severozapadno od puta Turbe — D. Vakuf naišle na neprijateljsiki otpor, koji je slomljen. Pri tome, pojedine manje neprijateljske grupe su uspele da na vrlo nepreglednom terenu ostanu neprimećene od strane naših trupa. One su sledećih dana predstavljale stalnu neprijatnost i uznemiiravale pozadinske delove bataljona. Uveče 1.10. bili su dostignuti polazni položaji za napad.
(Situacija 1.10 — vidi prilog br. 4).
Napad je trebalo da usledi 2.10. u 7. Međutim, zbog prilično guste magle, Grupa "Vist"' je krenula u napad tek u 9,30.
Neprijatelj je na cellom frontu pružao snažan otpor, pa je čak kod Grupe "Vist" deliimično vršio i protivnapade. Pritom je je ustaška četa u sastavu Grupe "Vist" drugog po podne naterana u bekstvo i odbačena na železničku prugu Turbe - D. Valkuf. Prebacivanjem 10/750. pp i protivnapadom je 2.10. ujutro, bila uspostavljena stara situacija.
(Situacija 2.10 vidi prilog br. 5).12
Već 3.10. neprijatelj je pred Grupom "Sušnik" počeo da povlači pod zaštitom snažnih borbenih zaštitnica, dok je pred Grupom "Vist" i nadalje pružao žilav otpor i vršio protivnapade, naročito na levom krilu, koje je, zbog veoma teškog planinskog zemljišta i prašume, moglo da napreduje veoma lagano. O hrvatskoj borbenoj grupi, koja je trebalo da napada još zapadnije, preko Tisove k. i Gorice, nije se više ništa ni čulo ni videlo.
Nastojanjima da se sopstveno levo krilo izduži još više na zapad pružalo je ogromne teškoće zemljište. Pri tome je . ponovo dolazilo i do protivnapada iz pravca severoistoka, koji su čak delimično primorali levokrilnu četu da privremeno pređe u odbranu.
Divizija je stoga ponovo ojačala obe grupe i to: Grupu "Sušnik" sa 7. i 8/738. pp, Grupu "Vist" sa dve ustaške čete.
(Situacija 3.10 — vidi prilog br. 6).
Neprijateljski otpor je vidno oslabio 4.10. na celom frontu. Pred Grupom "Sušnik" su se nalazila još samo pojedina slaba izviđačka odeljenja, koja su štitila povlačenje, a pred Grrupom "Vist" još uvek snažna borbena zaštitnica. Samo na levom krilu neprijateljski otpor je i nadalje bio snažan. Izviđanjem iz vazduha potvrđena je vest, dobivena već prethodnog dana, da se glavnina partizanskih snaga povlači na zapad i jugozapad.
Grupa "Sušnilk" je dostigla Jajce, iz 'koga su se partizani bili povukli već prethodnog dana, a u njega su tenkovi Grupe "fon Vedel" ušli već po podne. Grupa "Vist", koja je naišla na neobično teško zemljište, mogla je napredovati samo korak po korak. (Situacija 4.10 — vidi prilog br. 7)." Neprijateljsiki otpor potpuno je slomljen 5.10. Prvi bataljon 750. pp, koji je napadao na Goricu, nailazio je na rasturene partizanske grupe, koje su pokušavale da izbegnu borbu i bile deltom uništene, delom razbijene, a delom zarobljene. Na žalost, glavnina partizana se izvukla na zapad. Prema iskazima zarobljenika i podacima jednog hrvatskog žandarma, koji je bio zarobljen od strane partizana i potom pobegao iz zarobljeništva, izlazi da su pojedine brigade bile potpuno razbijene i da je vladala očajna zbrka. Gubici u mrtvima i ranjenim su bili izvanredno veliki: partizani su gro svojih mrtvih i ranjenih odvukli na tovarnoj stoci i kolima.
(Situacija 5.10 — vidi prilog br. 8).
Podaci o sopstvenim i neprijateljjisikih gubicima dati su u prilozima br. 9, 10 i 11.
IV. Iskustva
1.) Rukovođenje borbom:
a) Izviđanje:
Ponovo se iispoljilo da izviđanje daje zaista dobre rezultate jedino ako se vrši malim pokretljivim izviđačkim odeltjenjiina, koja se mogu prikriti na terenu i osmatrati. Za izviđanje na velikim udaljenjima su naročito podesne i jagdlkomande od 15 do 30 ljudi (ni u kom slučaju jače). Veća odeljenja su blagovremeno otkrivana i stoga su retlko donosila upotrebljive podatke.
Izviđanje iz vazduha je ostalo kao veoma vredno sredsitvo za dopunu izviđanja sa zemlje. U suštini donosilo je veoma značajne pokazatelje o pravcima pokreta glavnine partizana, koji su u većini slučajeva mogli da se otkriju na osnovu pravca kretanja velikih krda stoke, koja su pratili, ili išli ispred njih, naoružani odredi. Po-kreti ili prikupljanja partizana retko su se mogli ustanoviti izviđanjem iz vazduha, s obzirom da su pri nailasku aviona brzo nestajali u gustim šumama ili jamama.
b) Napad:
Neprijatelj nije ni u kom slučaju u mogućnosti da izdrži planski pripremljen napad podržan vatrom teškog naoružanja. Uglavnom, može se ustanoviti da partizani veoma brzo podležu zajedničkoj vatri teškog naoružanja, artiljerije i teških minobacača. Divizija će stoga, više no do sada, koristiti i hrvatsku artiljeriju koja joj stoji na raspolaganju. Naročito su 'bili uspešni bombarderski napadi većeg broja aviona neposredno pre početka napada pešadije. Pešadija posle ovakvih bombarderskih napada nije nailazila na otpor. Sadejstvo po vremenu bi'lo je regulMsano na taj način što je pešadiji bilo naređeno da može da krene u napad tek kada je bombarderSki napad završen. Usled nedostatka sredstava veze druga mogućnost ne postoji.
c) Odbrana:
Partizani su na nekoliko mesta pokušali protivnapade. I dok su na položajima gde su (nemačke) jedinice odmah pristupile energičnoj odbrani bili odbijeni bez napora i gotovo bez sopstvenih gubitaka, dotle su uspeli da 2 ustaške čete energičnim udarom odbace i nanesu im značajne gubitke.
2.) Naoružanje:
a) Pešadijsko:
Teški minobacač — pre svega u planinama — ponovo se pokazao kao najbolje teško oružje. Bilo bi poželjno povećanje naoružanja teškim minobacačima. S obzirom da se ne može računati s povećanjem ljudstva, predlaže se da se svakoj teškoj četi divizije (umesto 3 protivtenkoivska oruđa)17 dodeli još 4 teška minobacača. Divizija bi u tom slučaju bila u mogućnosti da za dejstva na brdovitom terenu, umesto sa ovde potpuno neupotrebljivim pt. oruđima, krene s više teških minobacača.
3.) Oprema:
- Dotur pojedinim borbenim grupama, kao a pokret una-pred teškog pešadijiskog oružja na terenu, moguć je samo tovarnim grlima. Divizija se za sada ovde obimno pomaže civilnim vodičima stoke i civilnom tovarnom stokom. S obzirom da se može shvatiti da su ovi ljudi nepouzdani i plašljivi, mora se računati s tim da stalno dolazi do gubitka municije, prehrambenih artikala i oruđa pri svakom napadu manjih rasturenih neprijateljskih grupa v pozadini. Stoga je hitno potrebno naoružanje divizije sop-stvenom vojnom tovarnom stokom.
4.) Odeća:
Ponovo se ispoljilo da je pokretljivost sopstvenih jedinica daleko ispod pokretljivosti neprijatelja. Samo su planinske čete bile u mogućnosti da na planinskom zemljištu donekle slede neprijatelja. Jednostavno se ne može očekivati od jedinog čoveka u marševskim čizmama da je u brdima isto tako pokretljiv kao i brđani partizani u opancima. Neophodno je stoga dok se god divizija bod u is-točnobosanskom području, da se ćela divizija snabde planinskim čizmama.
.5.) Sredstva veze:
Divizija raspolaže samo jednom mešovitom četoni veze, koja pri dejstvima mora da obezbedi ne samo veze sa sopstvenim borbenim grupama, već i, za potrebe pozadinskog dela štaba divizije, normalne veze s mestima koja se obezbeđuju. Za ovakve zadatke njene snage nisu dovoljne, pogotovu kada u poduhvatima učestvuju i hrvatske jedinice, koje dolaze bez ikakvih sredstava veze i moraju ta-kođe biti obezbeđene vezom. Potrebne su najmanje 1 telefonsko-telegrafska i 1 radio-četa.
. Srpske leđne radio-stanice se nisu pokazale podesnim u planinama. Dvaput je po jedan bataljon bio po 24 časa bez veze sa svojim pukom.
V
U zaključku se može reći da su jedinice, uprkos svim ovim nedostacima i teškoćama, uspele da u 4 dana očiste situaciju kod Jajca i da potiuku neprijatelja, koji nije bio loše naoružan i slabo pokretljiv. Može se jedino zahvaliti borbenoj spremnosti nemačkih jedinica.
Naprotiv, borbene snage formirane isključivo od hrvatskih jedinica, bilo to od oružanih snaga ili ustaša, otpadaju ^auvek. Jajce je samo nov dokaz za to. Prisustvo nekog dela hrvatskih jedinica u ma kom mestu jako udaljenom od nemačkih jedinica predstavlja upravo podstrak kako četnicima tako i partizanima da se na lak način dođe do oružja.
Osnove za ovo su:
1.) Nedostatak volje za borbu. Ni oficiri ni ljudstvo nisu prožeti verom u njihovu samostalnu Hrvatsku. Oni su u odnosu na svoju sopstvenu državu potpuno ravnodušni i stoga nisu još spremni da se za nju zalažu ili čak da za nju umru.
2.) Nedostatak odlučnosti i staranja. Ukoliko je kod Balkanaca nedostatak odlučnosti i delovanja jako izražen, utoliko je za sada kod oficirskog kora hrvatskih oružanih snaga, s veoma malim izuzecima, preko svake mere izražen. Jedinice se ne uče, niti obučavaju. Ne čini se ni najmanji pokušaj da se iz njih nešto izvuče. O staranju o ljudstvu nema ni govora. Rđavo odeveni, loše hranjeni, slabo nagrađeni i potpuno bez nadzora, stotine ne tako loših vojnika ubijaju dan za danom i pružaju odličnu podlogu za svaku komunističku propagandu. Otupeli i nezainteresovani leže, stoje i sede oni okolo u njihovim garnizonima i stražarama i čekaju samo na trenutak kada im ističe rok ili kada će biti razoružani od četnika ili partizana.
Odgovarajuća naređenja i lične intervencije nemačkih oficira povodom ovakvog stanja nisu do sada doneli nikakve koristi. Divizija stoga namerava da, nakon izvršenja sopstvene predislokaeije i novog rasporeda, smesti skupa i obučava po jedan bataljon potčinjenih hrvatskih jedinica s po jednim nemačkim bataljonom.
Fortner