Извештај команданта 718. дивизије од 12.10.1942.
Снимак оригинала (писаног на машини) у АРХИВУ ВОЈНОИСТОРИЈСКОГ ИНСТИТУТА, НАВ-Т-315, р. 2270, с. 585—93.
718. пеш. дивизија
АЗ. 8 оп. Одељ. Iа
Пов. бр. 3128/42.
- Div. St. Qu., 12.10.42. -
КОНАЧНИ ИЗВЕШТАЈ И ИЗВЕШТАЈ О ИСКУСТВИМА ИЗ ОПЕРАЦИЈЕ НА ЈАЈЦЕ У ОКТОБРУ 1942.
(Карта 1:100.000)
I. Предисторија
Још доста дуго пре почетка препада партизана на Јајце било је познато да је југозап. од Јајца, у рејону долине Јање, била формирана такозвана "Самостална совјетска република Јања".4 Познати партизански вођ Тито је овде организовао своје бригаде и одавде предузимао своје пљачкашке походе у свим правцима. Ова република, не само да је представљала сабирни базен за све банде које су из Црне Горе и Херцеговине надирале на север, већ такође и ослонац и сабирни центар за све потучене јединице, које су нафкон напада преко немачко-италијанске интересне границе биле од стране немачких и хрватских јединица поново одбачене.
Овој совјетској републици било је добродошло утолико пре што се једним делом наилазила у италијанском интересном подручју, где је остајала готово потпуно неузнемиравана. Италијани нису прадузимали никакве акције против овог главног жаришта немира. Хрвати би врло радо предузели акције, али су једноставно за тако што били војнички неспособни. Немачка акција чишћења могла би се спровести само већ расположивим снагама (најмање онаким каквим је извршена операција на Јајце) и уз сагласност Италијана. Она би посебно обећавала успех да је предузета непосредно по завршетку операције Јајце.
Организација и наоружање разних бригада ове совјетске републике напредују задивљујуће.
Пни томе, снабдевачи оружјиени у првој линији су хрватске оружане снаге и усташе, чије посаде скоро редовно, ако је на њих извршен енергичан напад, дозвољавају да буду разоружане не пружајући никакав отпор, или беже, остављајући за собом своје тешко наоружање, а делимично чак и своје пушке.
На жалост, као следећи снабдевачи оружјем морају бити означене италиијанске оружане снаге, с обзиром да се међу запјењеним оружјем такође налази и италијанско. Није потпуно јасно на који начин ово оружје доспева у руке партизанима. Постоје следеће могућности:
преко четника које наоружавају Италијани,
разоружавањем делова италијанских јединица,
куповањем оружја од појединих италијанских војника.
Без икакве сумње, могло се рачунати да ће ове партизанске бригаде једног дана напасти Јајце.
Дивизија, чијем је подручју обезбеђења, а у вези с наређењем командујућег генерала и команданта у Србији, Iа;пов. бр. 4920/42 од 29.9.1942, било придато и Јајце,5 сматрала је да ће посада Јајца, састава:
хрватски II/9 пп са 5/9 пп 7/9 пп
укупно преко 1000 пушака
8/9 пп }
19/9 пп !
1 усташким батаљоном
1/2 хаубичке батерије
скупа са
I/9 пп
III/9 пп,
'који су се налазили у рејону Вијенац, Турбе и Травник, бити у стању да одржи место у својим рукама док с Немачке стране буде извршен напад у циљу растерећења ових снага. Упућивање мање немачке јединице у Јајце није било узето у обзир, како се не би снаге дивизије, као што је то био случај раније, још више расцепкале. Ово утолико пре сто је држање четника јужно од немачко-италијанске интересне границе, као и у рејону источне Босне било потпуно неизвесно и давало повода стрепњама.
II. Напад партизана на Јајце
Изненада, 24.9. добивени су са хрватске стране непроверени извештаји да су у ноћи 23/24. партизани непознате јачине напали Јајце и Вијенац, 8 км јуж. од Јајца. Следећи извештаји шод 25. говорили су већ о борбама на улицама Јајца, о разбијању хрватске посаде и заузимању Јајца од стране партизана. Одмах је извршено извиђање из ваздуха којим су добивени следећи подаци: У Јајцу нормалан саобраћај, хемијска фабрика ради, никакве борбе нити трагова борбе, железничка станица у реду, становништво у околини ради на пољима.
Територијални извиђачи, које је 26. немачка Јагдкоманда с југа упутила у правцу Јајца, наишли су сев. од Догановаца на јаке партизанске снаге с више митраљеза, као и на потпуно деморалисане остатке усташког батаљона из Јајца. Из исказа становника избеглих из Јајца добијала се све више и више слика да се целокупна посада Јајца скоро без борбе, остављајући два артиљеријска оруђа и многобројно тешко наоружање, дала У бекство.
(Ситуација на дан 26.9 — види прилог бр. 1).
III. Противнапад на Јајце
У циљу поновног успостављања старе ситуације у Јајцу, дивизија се одлучила да у рејону Травник — Турбе прикупи једну мешовиту немачико-хрватску борбену групу под командом пуковника Сушника, команданта 738. пп и иизврши напад на Јајце.
Од 714. пд је 27. затражено да, уколико је то дивизија у стању да учини, учествује у овој акцији са севера и северозапада. Дивизија се још истог дана изјаснила спремном да с једном ојачаном пуковсЈком групом наступа на Јајце са севера.
Стога је наступање Групе "Сушник", која се већ 27.9. била у потпуности прикупила, одложено док се садејство 714. пд не испољи успешно у одговарајућем степену.
У међувремену, даља извршена извиђања са земље и искази становништва од 27, 28. и 29. дали су све више слику да се партизани нису задовољили само заузимањем Јајца, већ да јаким снагама (око 4 бригаде), пошто су прешли Врбас између Јајца и Д. Вакуфа, настављају поикрет ка Травнику и долини Босне.
Стога је већ 28. било наређено да се у рејиому Д. Вакуфа формира још једна немачко-хрватска борбена група под коанандом пуковника Виста, команданта 750 пп (састав групе по прилогу бр. 12). С вођом хрватских јединица у рејону Купрес — Бугојно је утаначено да из рејона Купреса једном борбеном групом јачине око једног батаљона изврши, на левом крилу дивизије, напад у долину Јање. Овај напад требало је да изврши једновремено с наступањем дивизије.
(Ситуација на дан 27, 28. и 29. — види прилог бр. 2)°
Прикупљање Борбене групе "Вист" је, након краће борбе за ослобођење железничке пруге Турбе — Д. Вакуф и оспособљења ове за саобраћај, протекло по плану и завршено 30.9. увече.
(Ситуација на дан 30.9.1942. — види прилог бр. 3).10
Обе групе су 1.10. заузеле своје полазне положаје за напад на Јајце (види прилог бр. 4).11 Требало је да од ове, с јаким спољниим крилима, пре свега с јако на запад истуреним левим крилом Групе "Вист", пробијају на Јајце и у садејству са Групом "фон Ведел" из 714. пд, која наступа са северазапада, опколе и униште главнину партизана.
Одмах по преласку у покрет обе су борбене групе на целлом фронту северозападно од пута Турбе — Д. Вакуф наишле на непријатељсики отпор, који је сломљен. При томе, поједине мање непријатељске групе су успеле да на врло непрегледном терену остану непримећене од стране наших трупа. Оне су следећих дана представљале сталну непријатност и узнемииравале позадинске делове батаљона. Увече 1.10. били су достигнути полазни положаји за напад.
(Ситуација 1.10 — види прилог бр. 4).
Напад је требало да уследи 2.10. у 7. Међутим, због прилично густе магле, Група "Вист"' је кренула у напад тек у 9,30.
Непријатељ је на целлом фронту пружао снажан отпор, па је чак код Групе "Вист" делиимично вршио и противнападе. Притом је је усташка чета у саставу Групе "Вист" другог по подне натерана у бекство и одбачена на железничку пругу Турбе - Д. Валкуф. Пребацивањем 10/750. пп и противнападом је 2.10. ујутро, била успостављена стара ситуација.
(Ситуација 2.10 види прилог бр. 5).12
Већ 3.10. непријатељ је пред Групом "Сушник" почео да повлачи под заштитом снажних борбених заштитница, док је пред Групом "Вист" и надаље пружао жилав отпор и вршио противнападе, нарочито на левом крилу, које је, због веома тешког планинског земљишта и прашуме, могло да напредује веома лагано. О хрватској борбеној групи, која је требало да напада још западније, преко Тисове к. и Горице, није се више ништа ни чуло ни видело.
Настојањима да се сопствено лево крило издужи још више на запад пружало је огромне тешкоће земљиште. При томе је . поново долазило и до противнапада из правца североистока, који су чак делимично приморали левокрилну чету да привремено пређе у одбрану.
Дивизија је стога поново ојачала обе групе и то: Групу "Сушник" са 7. и 8/738. пп, Групу "Вист" са две усташке чете.
(Ситуација 3.10 — види прилог бр. 6).
Непријатељски отпор је видно ослабио 4.10. на целом фронту. Пред Групом "Сушник" су се налазила још само поједина слаба извиђачка одељења, која су штитила повлачење, а пред Гррупом "Вист" још увек снажна борбена заштитница. Само на левом крилу непријатељски отпор је и надаље био снажан. Извиђањем из ваздуха потврђена је вест, добивена већ претходног дана, да се главнина партизанских снага повлачи на запад и југозапад.
Група "Сушнилк" је достигла Јајце, из 'кога су се партизани били повукли већ претходног дана, а у њега су тенкови Групе "фон Ведел" ушли већ по подне. Група "Вист", која је наишла на необично тешко земљиште, могла је напредовати само корак по корак. (Ситуација 4.10 — види прилог бр. 7)." Непријатељсики отпор потпуно је сломљен 5.10. Први батаљон 750. пп, који је нападао на Горицу, наилазио је на растурене партизанске групе, које су покушавале да избегну борбу и биле делтом уништене, делом разбијене, а делом заробљене. На жалост, главнина партизана се извукла на запад. Према исказима заробљеника и подацима једног хрватског жандарма, који је био заробљен од стране партизана и потом побегао из заробљеништва, излази да су поједине бригаде биле потпуно разбијене и да је владала очајна збрка. Губици у мртвима и рањеним су били изванредно велики: партизани су гро својих мртвих и рањених одвукли на товарној стоци и колима.
(Ситуација 5.10 — види прилог бр. 8).
Подаци о сопственим и непријатељјисиких губицима дати су у прилозима бр. 9, 10 и 11.
IV. Искуства
1.) Руковођење борбом:
а) Извиђање:
Поново се ииспољило да извиђање даје заиста добре резултате једино ако се врши малим покретљивим извиђачким оделтјењиина, која се могу прикрити на терену и осматрати. За извиђање на великим удаљењима су нарочито подесне и јагдлкоманде од 15 до 30 људи (ни у ком случају јаче). Већа одељења су благовремено откривана и стога су ретлко доносила употребљиве податке.
Извиђање из ваздуха је остало као веома вредно средситво за допуну извиђања са земље. У суштини доносило је веома значајне показатеље о правцима покрета главнине партизана, који су у већини случајева могли да се открију на основу правца кретања великих крда стоке, која су пратили, или ишли испред њих, наоружани одреди. По-крети или прикупљања партизана ретко су се могли установити извиђањем из ваздуха, с обзиром да су при наиласку авиона брзо нестајали у густим шумама или јамама.
б) Напад:
Непријатељ није ни у ком случају у могућности да издржи плански припремљен напад подржан ватром тешког наоружања. Углавном, може се установити да партизани веома брзо подлежу заједничкој ватри тешког наоружања, артиљерије и тешких минобацача. Дивизија ће стога, више но до сада, користити и хрватску артиљерију која јој стоји на располагању. Нарочито су 'били успешни бомбардерски напади већег броја авиона непосредно пре почетка напада пешадије. Пешадија после оваквих бомбардерских напада није наилазила на отпор. Садејство по времену би'ло је регулМсано на тај начин што је пешадији било наређено да може да крене у напад тек када је бомбардерСки напад завршен. Услед недостатка средстава везе друга могућност не постоји.
ц) Одбрана:
Партизани су на неколико места покушали противнападе. И док су на положајима где су (немачке) јединице одмах приступиле енергичној одбрани били одбијени без напора и готово без сопствених губитака, дотле су успели да 2 усташке чете енергичним ударом одбаце и нанесу им значајне губитке.
2.) Наоружање:
а) Пешадијско:
Тешки минобацач — пре свега у планинама — поново се показао као најбоље тешко оружје. Било би пожељно повећање наоружања тешким минобацачима. С обзиром да се не може рачунати с повећањем људства, предлаже се да се свакој тешкој чети дивизије (уместо 3 противтенкоивска оруђа)17 додели још 4 тешка минобацача. Дивизија би у том случају била у могућности да за дејства на брдовитом терену, уместо са овде потпуно неупотребљивим пт. оруђима, крене с више тешких минобацача.
3.) Опрема:
- Дотур појединим борбеним групама, као а покрет уна-пред тешког пешадијиског оружја на терену, могућ је само товарним грлима. Дивизија се за сада овде обимно помаже цивилним водичима стоке и цивилном товарном стоком. С обзиром да се може схватити да су ови људи непоуздани и плашљиви, мора се рачунати с тим да стално долази до губитка муниције, прехрамбених артикала и оруђа при сваком нападу мањих растурених непријатељских група в позадини. Стога је хитно потребно наоружање дивизије соп-ственом војном товарном стоком.
4.) Одећа:
Поново се испољило да је покретљивост сопствених јединица далеко испод покретљивости непријатеља. Само су планинске чете биле у могућности да на планинском земљишту донекле следе непријатеља. Једноставно се не може очекивати од јединог човека у маршевским чизмама да је у брдима исто тако покретљив као и брђани партизани у опанцима. Неопходно је стога док се год дивизија бод у ис-точнобосанском подручју, да се ћела дивизија снабде планинским чизмама.
.5.) Средства везе:
Дивизија располаже само једном мешовитом четони везе, која при дејствима мора да обезбеди не само везе са сопственим борбеним групама, већ и, за потребе позадинског дела штаба дивизије, нормалне везе с местима која се обезбеђују. За овакве задатке њене снаге нису довољне, поготову када у подухватима учествују и хрватске јединице, које долазе без икаквих средстава везе и морају та-кође бити обезбеђене везом. Потребне су најмање 1 телефонско-телеграфска и 1 радио-чета.
. Српске леђне радио-станице се нису показале подесним у планинама. Двапут је по један батаљон био по 24 часа без везе са својим пуком.
V
У закључку се може рећи да су јединице, упркос свим овим недостацима и тешкоћама, успеле да у 4 дана очисте ситуацију код Јајца и да потиуку непријатеља, који није био лоше наоружан и слабо покретљив. Може се једино захвалити борбеној спремности немачких јединица.
Напротив, борбене снаге формиране искључиво од хрватских јединица, било то од оружаних снага или усташа, отпадају ^аувек. Јајце је само нов доказ за то. Присуство неког дела хрватских јединица у ма ком месту јако удаљеном од немачких јединица представља управо подстрак како четницима тако и партизанима да се на лак начин дође до оружја.
Основе за ово су:
1.) Недостатак воље за борбу. Ни официри ни људство нису прожети вером у њихову самосталну Хрватску. Они су у односу на своју сопствену државу потпуно равнодушни и стога нису још спремни да се за њу залажу или чак да за њу умру.
2.) Недостатак одлучности и старања. Уколико је код Балканаца недостатак одлучности и деловања јако изражен, утолико је за сада код официрског кора хрватских оружаних снага, с веома малим изузецима, преко сваке мере изражен. Јединице се не уче, нити обучавају. Не чини се ни најмањи покушај да се из њих нешто извуче. О старању о људству нема ни говора. Рђаво одевени, лоше храњени, слабо награђени и потпуно без надзора, стотине не тако лоших војника убијају дан за даном и пружају одличну подлогу за сваку комунистичку пропаганду. Отупели и незаинтересовани леже, стоје и седе они около у њиховим гарнизонима и стражарама и чекају само на тренутак када им истиче рок или када ће бити разоружани од четника или партизана.
Одговарајућа наређења и личне интервенције немачких официра поводом оваквог стања нису до сада донели никакве користи. Дивизија стога намерава да, након извршења сопствене предислокаеије и новог распореда, смести скупа и обучава по један батаљон потчињених хрватских јединица с по једним немачким батаљоном.
Фортнер