Izbiračica/6
| ◄ PETA POJAVA | ŠESTA POJAVA | SEDMA POJAVA ► |
ŠESTA POJAVA
SAVETA i pređašnji
SAVETA (S vrata): Evo me, draga Malčika!
MALČIKA: Začudo, gospodin Branko kao da znade čine i manđije, jer tek što te je spomenuo, a ti si se već ovde stvorila!
BRANKO: Vaša bi pretpostavka vrlo laskava bila po mene, samo kad bi bila i istinita.
SAVETA: A pošto nije istinita, nije ni laskava.
BRANKO (za sebe): Kako me odbija!
SAVETA (za sebe): Zašto me izaziva?
MALČIKA: Dakle, Saveta, izvoli pevati!
SVI: Da, da, gospođica Saveta.
SAVETA (sedne za glasovir): Šta da pevam? Ja ne znam drugo do samo srpskih pesama.
BRANKO: To nam je najmilije, na primer, Stankovićevu kompoziciju „Što se bore misli moje"!
SVI: Da, da, ,,Što se bore".
SAVETA: Kao što zapovedate... (Odsvira jednu strofu.) Eto, ja sam gotova.
BRANKO: Još ne, gospođice! Ja bi' vas molio da još jednu otpevate! Je li tako, gospodo?
SVI: Tako je, tako je!
SAVETA (za sebe): Muči me! (Na glas) Pevaću, dakle, još jednu. (Počne pevati, Branko upadne i prati je; po svršetku svi tapšu.)
MALČIKA: Vrlo lepo! Začudo, kako se tvoj glas slaže sa glasom gospodina Branka!
SAVETA (za seve): Ona je ljubomorna! (Na glas.) Ne uviđam, draga Malčika.
ŠTANCIKA: Naprotiv, gospođica Malčika ima pravo! Nije li tako, gospodine Tošice?
TOŠICA: Vi to možete najbolje presuditi!
ŠTANCIKA: A zašto to?
TOŠICA: Jer imate velike... velike muzikalne noge! (Za sebe.) Sad sam mu vratio!
SVI (smeju se): Ha, ha, ha!
MALČIKA: Nije baš najbolje ispalo, gospodine Tošice! Ali što mu drago, šta samo sada da počnemo?
KLTA: Ja ću da predložim!
SVI: Čujmo, čujmo!
KATA: Da se igramo zaloga.
SVI: Prima se, prima se!
MALČIKA: Dakle zaloga! Brzo 'vatajte mesta. (Svi posedaju po volji.) Ja se srdim na tebe. (Baci se na Branka.)
BRANKO: Zašto?
MALČIKA: Zato što si seo pored Savete.
BRANKO: Tako mi se dopada. (Baci se na Savetu.) Ja se srdim na tebe.
SAVETA: Zašto?
BRANKO: Zato što ne mariš za mene!
MALČIKA: To se zove iskren biti!
SAVETA: Molim, to je samo u igri!
ŠTANCIKA: Oprostite, gospođice, niste kazali „tako mi se dopada". Vi dajete zalogu!
SVI: Da, da, zalogu! (Saveta da zalogu.)
SAVETA (baci se na Milicu): Ja se srdim na tebe.
MILICA: Zašto?
SAVETA: Zato što još nisi ni reči progovorila.
MILICA: Tako mi se dopada. (Baci se na Štanciku.) Ja se srdim na tebe.
ŠTANCIKA: Zašto?
MILICA: Što si nestalan.
ŠTANCIKA: Tako mi se dopada. (Baci se na Malčiku.) Ja se srdim na tebe.
MALČIKA: Zašto?
ŠTANCIKA: Zarad tvojih pogleda.
MALČIKA (pogleda na Branka): Tako mi se dopada. (Baci se na Tošicu.) Ja se srdim na teve.
TOŠICA: To mi je vrlo žao!
SVI (smeju se): Zalogu, zalogu!
TOŠICA: Ali, molim.
MALČIKA: Niste pitali ,,zašto"; dajete zalogu.
TOŠICA: Vaša je reč za mene zapovest! (Daje zalogu) Evo zaloge! Ali sada ja se srdim na gospođicu Malčiku. (Baci se umesto na Malčiku na Katu.)
KATA: Na mene, gospodine Tošica?
TOŠICA: Oprostite; nisam se hteo na vas baciti, već na gospođicu Malčiku (Smeju se.)
MALČIKA: Praštamo vam, možete se baciti još jedanput!
TOŠICA: Ja sam blagodaran! (Priđe Malčiki.) Molim za maramu!
KATA: Ali, gospodine, ja ovde sedim!
TOŠICA: Tako!... A meni se učinilo!... Ali kako mi se samo moglo učiniti?!
MALČIKA: Niste sretni, gospodine Tošica; ali kako mu drago, dosta je igre! Da sudimo sada! (Uzme sve zaloge.) Dakle, molim, vi ste porotnici. Budite strogi, ali pravedni, i zaboravite da su
optuženi Srbi. Dakle, šta ćemo sa ovom zalogom?
ŠTANCIKA: Neka pravi testamenat!
SVI: Prima se!
MALČIKA: Saveta, zaloga je tvoja. Okreni se. (Saveta učini) Kome ostavljaš ovo? (Pokaže poljubac)
SAVETA: Mojoj Malčiki.
SOKOLOVIĆ (u kartanju): Zelena dama!
MALČIKA: Meni, dakle, poljubac!... (Pokaže veliki nos) A kome ovo?
SAVETA: Gospodinu Štanciki.
TIMIĆ (u kartanju): Tikveni gornjak!
MALČIKA: Nije od najlepših legata. (Pokaže dve sklopljene ruke) A kome ovo?
SAVETA: Milici.
SOKOLOVIĆ (u kartanju): Crvena dama!
MALČIKA: Milici prijateljstvo. (Pokaže ćušku.) A kome ovo?
SAVETA: Gospodinu Tošici.
TIMIĆ (u kartanju): No ako to nije luda karta!
MALČIKA: Dosta nežan dar. (Pokaže srce.) A kome ovo?
SAVETA: Gospodinu Branku.
SOKOLOVIĆ (u kartanju): Jedva jedared prava karta!
MALČIKA: Lepo, Saveta, gospodinu Branku tvoje srce!
SAVETA: Neka me izvini gospodin Branko, jer ja ne vidim!
BRANKO (za sebe): Jednako me odbija!
MALČIKA: Dosta je bilo! Šta sada da počnemo?