◄   ČETVRTA POJAVA PETA POJAVA ŠESTA POJAVA   ►


PETA POJAVA


SOKOLOVIĆ. JECA.TIMIĆ. KATA, MILICA i pređašnji


SOKOLOVIĆ I JECA (zajedno): Molim, molim!

SOKOLOVIĆ: De raskomotite se.

JECA: Izvolite se sad razuzuriti.

TIMIĆ: Blagodarimo! Gospođice Malčika, ja vam se klanjam!

KATA: Draga gospođice, moj naklon!

MALČIKA: Dobro nam došli! Kako si, Milice?

MILICA: Nije mi najbolje. Nešto me glava boli! (Za sebe.) Još me nije ni pogledao!

MALČIKA (Štanciki tiho): Milica nešto traži.

ŠTANCIKA (isto tako): Mislite?

MALČIKA (isto tako): Sigurna sam.

ŠTANCIKA (tiho): A šta to?

MALČIKA: Gospodina Štanciku.

ŠTANCIKA: A?

MALČIKA (tiho): Da! (Naglas.) A, sada smo se svi iskupili, možemo dakle na posao.

SVI: Da, da, na posao!

MALČIKA: Starija gospoda neka se izvole kartati, a mi mlađi svet, mi ćemo... No? Šta da počnemo?

TOŠICA: Ja predlažem da se igramo žmure.

SVI: Ha, ha, ha!

TOŠICA: Ali molim, to je vrlo lepa igra.

MALČIKA: Ne prima se, gospodine Tošica! Vi biste bili u velikom dobitu, jer nevezanim očima tumarate po mraku!

SVI: Ha, ha, ha!

TOŠICA: Je l' moguće? Ali ste vi vrag, gospođice Malčika!

ŠTANCIKA: Ja predlažem da igramo, na primer, jednu četvorku. (Malčiki) Gospođice, smem li moliti?

MALČIKA: Polagano, gospodine, još ne znamo da li se predlog primio.

BRANKO: Ja ga ne primam, već predlažem da sviramo i pevamo.

MALČIKA: Vaš je predlog najbolji. Primate li ga, gospodo?

SVI (osim Štancike i Tošice): Primamo! Primamo!

TOŠICA: Ja bi' volio žmure!

ŠTANCIKA: Ja ostajem pri četvorci!

MALČIKA: Većina rešava. Dakle, da se svira, a ko je za kartanje neka izvoli za onaj sto.

TIMIĆ: Ženo, hoćeš li se kartati?

KATA: O, molim, ja spadam u mlađi svet!

SOKOLOVIĆ (Timiću): A nas dvoje u stariji! Dakle, darde ili piketa?

TIMIĆ: Darde, ako je po volji.

SOKOLOVIĆ: Dakle, darde... Izvolite sesti. (Sednu i kartaju se.)

JECA: Ja idem da nadgledam kujnu. (Ode.)

MALČIKA: Dakle da sviramo! Ali, ko da svira?

SVI: Gospođica Malčika!

MALČIKA: Pokoravam se većini! Velim većini, jer gospodin Branko nije glasao za mene.

BRANKO: Vi znate da se ja, kao žurnalista, uvek držim javnoga mnjenja.

MALČIKA: Ja i to znam da dobar izgovor novaca vredi. (Sedne i svira partiju iz Lučije.) Ova je arija za pevanje, ne bi li ste me hteli pratiti, gospodine Branko?

BRANKO: Ne znam, gospođice, baš ništa iz Lučije.

ŠTANCIKA: Gospodin se ne zanima s operama. Dopustite da vas ja pratim.

MALČIKA: Izvolite! (Štancika peva, ali Malčika prekine svirku i skoči.) Ne valja, ne ide dobro! Ili ja dobro ne sviram, ili vi ne pevate dobro!

TOŠICA: Da, da, gospodin Štancika ne peva dobro!

ŠTANCIKA: To vi, gospodine, možete najbolje presuditi!

TOŠICA: A zašto to?

ŠTANCIKA: Zato što imate velike muzikalne uši!

TOŠICA: Kako vi to razumete?

MLLČIKA: Molim, molim, gospodo, da počnemo što drugo!

BRANKO: Naprotiv, da produžimo pevanje!

MALČIKA: Vi ste, gospodine, moj najuporniji protivnik; ali neka! A sad neka peva ko drugi, ja sam svoje odužila!

BRANKO: Možda gospođica Saveta.

MALČIKA (ironično): Imate pravo, ja sam na nju i zaboravila. Da nije bilo vas, ne bi se niko ni setio na nju; ali gde je samo?