Избирачица/5
| ◄ ЧЕТВРТА ПОЈАВА | ПЕТА ПОЈАВА | ШЕСТА ПОЈАВА ► |
ПЕТА ПОЈАВА
СОКОЛОВИЋ. ЈЕЦА.ТИМИЋ. КАТА, МИЛИЦА и пређашњи
СОКОЛОВИЋ И ЈЕЦА (заједно): Молим, молим!
СОКОЛОВИЋ: Де раскомотите се.
ЈЕЦА: Изволите се сад разузурити.
ТИМИЋ: Благодаримо! Госпођице Малчика, ја вам се клањам!
КАТА: Драга госпођице, мој наклон!
МАЛЧИКА: Добро нам дошли! Како си, Милице?
МИЛИЦА: Није ми најбоље. Нешто ме глава боли! (За себе.) Још ме није ни погледао!
МАЛЧИКА (Штанцики тихо): Милица нешто тражи.
ШТАНЦИКА (исто тако): Мислите?
МАЛЧИКА (исто тако): Сигурна сам.
ШТАНЦИКА (тихо): А шта то?
МАЛЧИКА: Господина Штанцику.
ШТАНЦИКА: А?
МАЛЧИКА (тихо): Да! (Наглас.) А, сада смо се сви искупили, можемо дакле на посао.
СВИ: Да, да, на посао!
МАЛЧИКА: Старија господа нека се изволе картати, а ми млађи свет, ми ћемо... Но? Шта да почнемо?
ТОШИЦА: Ја предлажем да се играмо жмуре.
СВИ: Ха, ха, ха!
ТОШИЦА: Али молим, то је врло лепа игра.
МАЛЧИКА: Не прима се, господине Тошица! Ви бисте били у великом добиту, јер невезаним очима тумарате по мраку!
СВИ: Ха, ха, ха!
ТОШИЦА: Је л' могуће? Али сте ви враг, госпођице Малчика!
ШТАНЦИКА: Ја предлажем да играмо, на пример, једну четворку. (Малчики) Госпођице, смем ли молити?
МАЛЧИКА: Полагано, господине, још не знамо да ли се предлог примио.
БРАНКО: Ја га не примам, већ предлажем да свирамо и певамо.
МАЛЧИКА: Ваш је предлог најбољи. Примате ли га, господо?
СВИ (осим Штанцике и Тошице): Примамо! Примамо!
ТОШИЦА: Ја би' волио жмуре!
ШТАНЦИКА: Ја остајем при четворци!
МАЛЧИКА: Већина решава. Дакле, да се свира, а ко је за картање нека изволи за онај сто.
ТИМИЋ: Жено, хоћеш ли се картати?
КАТА: О, молим, ја спадам у млађи свет!
СОКОЛОВИЋ (Тимићу): А нас двоје у старији! Дакле, дарде или пикета?
ТИМИЋ: Дарде, ако је по вољи.
СОКОЛОВИЋ: Дакле, дарде... Изволите сести. (Седну и картају се.)
ЈЕЦА: Ја идем да надгледам кујну. (Оде.)
МАЛЧИКА: Дакле да свирамо! Али, ко да свира?
СВИ: Госпођица Малчика!
МАЛЧИКА: Покоравам се већини! Велим већини, јер господин Бранко није гласао за мене.
БРАНКО: Ви знате да се ја, као журналиста, увек држим јавнога мњења.
МАЛЧИКА: Ја и то знам да добар изговор новаца вреди. (Седне и свира партију из Лучије.) Ова је арија за певање, не би ли сте ме хтели пратити, господине Бранко?
БРАНКО: Не знам, госпођице, баш ништа из Лучије.
ШТАНЦИКА: Господин се не занима с операма. Допустите да вас ја пратим.
МАЛЧИКА: Изволите! (Штанцика пева, али Малчика прекине свирку и скочи.) Не ваља, не иде добро! Или ја добро не свирам, или ви не певате добро!
ТОШИЦА: Да, да, господин Штанцика не пева добро!
ШТАНЦИКА: То ви, господине, можете најбоље пресудити!
ТОШИЦА: А зашто то?
ШТАНЦИКА: Зато што имате велике музикалне уши!
ТОШИЦА: Како ви то разумете?
МЛЛЧИКА: Молим, молим, господо, да почнемо што друго!
БРАНКО: Напротив, да продужимо певање!
МАЛЧИКА: Ви сте, господине, мој најупорнији противник; али нека! А сад нека пева ко други, ја сам своје одужила!
БРАНКО: Можда госпођица Савета.
МАЛЧИКА (иронично): Имате право, ја сам на њу и заборавила. Да није било вас, не би се нико ни сетио на њу; али где је само?