Izbiračica/32

TREĆI ČIN

DVANAESTA POJAVA

DVANAESTA POJAVA

MALČIKA, zatim SOKOLOVIĆ I JECA

MALČIKA: Dockan i opet dockan! Je li to ko vidio! Mene tako izneveriti! Meni dati košar! Da, da! Sada, kad bi mu i dala košar, on bi slegao ramenima i smejao bi se, rekao bi mi da već
ima ženu. Svisnuću odjeda! Samo da mi je da znam šta da radim? Ja moram imati mladoženju što pre, dok se još nije pročulo. Ostao je još Tošica... Da, da! On mora biti moj muž! Ide neko!
(Sokolović i Jeca stupe.)
SOKOLOVIĆ: Drago moje dete!
JECA: Jesi li već rekla Štanciki?
MALČIKA: Štanciki? Neću ni da čujem o njemu! On je jedan...
SOKOLOVIĆ i JECA: Šta?
MALČIKA: Predomislila sam se! Neću Štanciku! Poći ću za gospodina Tošicu.
SOKOLOVIĆ i JECA: Za Tošicu?
MALČIKA: No, pa šta se čudite?
SOKOLOVIĆ: Ali, dete moje, ja sam mu već...
JECA: I ja sam već...
MALČIKA: Šta, naopako! Da mu niste već otkazali?
SOKOLOVIĆ i JECA: Dabome da smo!
MALČIKA: Dockan! Oh, bože! Nesvest! (Spusti se na stolicu.)
SOKOLOVIĆ: Dete moje, šta je tebi? (Viče.) Vode! Vode!
JECA: Bože blagi, pozlilo joj! (Viče.) Vode! Vode! (Jovan potrči kroz sobu.)