Zlato materino i dvanaest delija
(Od Dubrovnika)
Vino piju do dvanest delija
Pod Oridom pod Kopčića dvorom,
Među njima postidna delija,
Što ne pije viia ni duvana,
Nego šećer-kaFe iz findžana. 5
Gledala ih Kopčića robinja,
Pa gospođu svoju dozivala:
„Gospođice, Kopčića kaduno!
„Eno viđi dvanaest delija,
„Među njima jedna najstidnija, 10
„Što ne pije vina ni duvana,
„Nego šećer-kafe iz findžana.
„Sve ih gleda, ništa ne govori,
„Ja bih rekla, da je naše Zlato."
Al' joj veli gospođa kaduna: 15
„Muč', robinjo, grlo te boljelo!
„Eno Zlato ia gornje čardake,
„Đe 'no vezak za đerđevom veze."
Sama sebe ne veruje mlada,
No potrča na gornje čardake. 20
Kad li Zlata za đerđefom nema,
Pa zavika iza svega glasa:
„O robinjo, po Bogu sestrice!
„Stan' robinjo, na pendžer od dvora,
„Pa zaviči iza svega grla, 25
„Dođi, bego, dragi gospodare,
„Došla ti je raja iz timara,
„Donijela silovito blago,
„Dođi, bego, da prebrojiš blago."
Pa potrča robinjica mlada, 30
I zavika iza svega glasa:
„Dođi, bego, dragi gospodare,
„Došla ti je raja iz timara,
„Donijela silovito blago,
„Dođi, bego, da prebrojiš blago." 35
Kad to začu Zlatija đevojka,
Skoči mlada na noge lagane,
Pa se šeta tamo i ovamo.
Dofati se avliskijeh vrata,
Pa za sobom zatvorila vrata, 40
Pak s' ispela avliji na vrata,
I dozivlje dvanaest delija:
„Aoh, jadni dvanaest Turaka!
„Ja nijesam postidna delija,
„Nego sam ja Zlato materino." 45
Pak niz pleća kosu rasprosula:
„Vidite li, dvanaest Turaka,
„Je l' ovaka u polju šenica?"
Pa je žuti kavad podignula:
„Vidite li, dvanaest Turaka, 50
„Kakove su noge u đevojke?
„Je l' ovaki stabar od lemuna?"
Pak im žuti kavad raspučila:
„Vidite li dojke u đevojke,
„Rađaju l' vi ovake jabuke?" 55
Kad viđeše dvanaest delija,
Udriše se rukom uz koljeno,
Na rukama slomili prstenje:
„Aoh nama do Boga mploga!
„Do danas nas niko ne prevari, 60
„A danas nas prevari đevojka."
