Злато материно и дванаест делија
(Од Дубровника)
Вино пију до дванест делија
Под Оридом под Копчића двором,
Међу њима постидна делија,
Што не пије вииа ни дувана,
Него шећер-каФе из финџана. 5
Гледала их Копчића робиња,
Па госпођу своју дозивала:
„Госпођице, Копчића кадуно!
„Ено виђи дванаест делија,
„Међу њима једна најстиднија, 10
„Што не пије вина ни дувана,
„Него шећер-кафе из финџана.
„Све их гледа, ништа не говори,
„Ја бих рекла, да је наше Злато."
Ал' јој вели госпођа кадуна: 15
„Муч', робињо, грло те бољело!
„Ено Злато иа горње чардаке,
„Ђе 'но везак за ђерђевом везе."
Сама себе не верује млада,
Но потрча на горње чардаке. 20
Кад ли Злата за ђерђефом нема,
Па завика иза свега гласа:
„О робињо, по Богу сестрице!
„Стан' робињо, на пенџер од двора,
„Па завичи иза свега грла, 25
„Дођи, бего, драги господаре,
„Дошла ти је раја из тимара,
„Донијела силовито благо,
„Дођи, бего, да пребројиш благо."
Па потрча робињица млада, 30
И завика иза свега гласа:
„Дођи, бего, драги господаре,
„Дошла ти је раја из тимара,
„Донијела силовито благо,
„Дођи, бего, да пребројиш благо." 35
Кад то зачу Златија ђевојка,
Скочи млада на ноге лагане,
Па се шета тамо и овамо.
Дофати се авлискијех врата,
Па за собом затворила врата, 40
Пак с' испела авлији на врата,
И дозивље дванаест делија:
„Аох, јадни дванаест Турака!
„Ја нијесам постидна делија,
„Него сам ја Злато материно." 45
Пак низ плећа косу распросула:
„Видите ли, дванаест Турака,
„Је л' овака у пољу шеница?"
Па је жути кавад подигнула:
„Видите ли, дванаест Турака, 50
„Какове су ноге у ђевојке?
„Је л' оваки стабар од лемуна?"
Пак им жути кавад распучила:
„Видите ли дојке у ђевојке,
„Рађају л' ви оваке јабуке?" 55
Кад виђеше дванаест делија,
Удрише се руком уз кољено,
На рукама сломили прстење:
„Аох нама до Бога мплога!
„До данас нас нико не превари, 60
„А данас нас превари ђевојка."
