Zvonimir
Pisac: Jovan Subotić
OSAMNAJESTI PRIZOR



OSAMNAJESTI PRIZOR

Dvorana u Biogradu u dvoru banovom.

KLONIMIR:
Sad biraju u saboru kralja.
Da li će ga izbrat'?
(Napolju čuje se radostna vika, zvona zazvone, svirka zasvira)
LAPSAN (naglo uđe):
                      Izbraše ga!
KLONIMIR (veseo):
Izbraše l' ga i doista, kneže?
LAPSAN:
Jednoglasno i iz punog' srdca!
Čuješ svirku i radostnu kriku?
Sve s' raduje, i sve se veseli!
Sjajnu sabor šalje mu poruku,
Uz nju nagnu narod hiljadama.
KLONIMIR (pristupi k prozoru):
Ah, da divna i sjajna prizora!
Podigla se sva vlastela amo,
I sav narod, i mužko i žensko,
I diečica na ruci nošena!...
(okrene se Lapsanu)
Kako m' igra srdce od radosti!
(poćute)
(napolju se čuju radostni uzklici)
KLONIMIR (odstupajući od prozora):
Stiepan krunu primiti nehtiede?
LAPSAN:
Pred saborom na njoj se zahvali.
KLONIMIR:
Ban je svoju riječ održao,
On kad neće — i bolje je, kneže
LAPSAN:
Sad je može ban mirno nositi.
KLONIMIR:
Nek' mu bude i zaslužio je. —
Ali evo gospoda dolaze.



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.