Звонимир/61
< Звонимир
| ←Шеснајести призор | Звонимир Писац: Јован Суботић СЕДАМНАЈЕСТИ ПРИЗОР |
Осамнајести призор→ |
СЕДАМНАЈЕСТИ ПРИЗОР
КЛОНИМИР (уђе смућен):
Бане, смием ли тужан глас казат' ти?
ЗВОНИМИР:
Само реци, крај ове жалости
Свака друга изгубит' ће снагу!
КЛОНИМИР:
Бан Петар је сам себе убио!
ЗВОНИМИР:
(тргне се, поћутивши)
А шта му је друго и остало!
(приступи Радовану)
Радоване, хајде устај сине!
(Клонимиру)
Зовни људе, да је однесемо...
РАДОВАН:
Немогу је отче оставити!
КЛОНИМИР:
(уђе с два момка и однесу Лиепосаву на столици)
ЗВОНИМИР (Радовану):
Пусти, сине, нека је оправе,
Пак обадва код ње плакат' ћемо! (оду)
|