Zvonimir/52

Zvonimir
Pisac: Jovan Subotić
OSMI PRIZOR

OSMI PRIZOR

Dvorana u dvoru bana Petra u gradu Klokoču.
Lieposava uđe vođena od Dragojle i sluge.

LIEPOSAVA:
(odtrči k prozoru i gledi i sluša)
DRAGOJLA:
(k momku tiše)
Tako, tu će mnogo bolje biti.
Ondie ide prozor na mezevo
A tamo je užasno kreševo.
Jošt' će žalost ban Petar doživit',
Da ga satru pod vlastitim gradom.
Ljuto ga je Zvonimir napao.
Šta se radi pred gradom, junače?
SLUGA:
Što s' radilo, to se uradilo.
Jedni plaču a drugi pievaju.
DRAGOJLA:
Ko pobiedi?
SLUGA:
                    Zvonimir, da ko će?
DRAGOJLA:
(uplašena)
Šta u z'o čas? A šta bi s našima?
SLUGA:
Razbiegoše s' kud koji pogodi.
DRAGOJLA:
A ban gdie je?
SLUGA:
                    Bana uhvatiše.
Sa grada smo na bitku gledali,
I vidismo, kako s konja spade,
I kako ga s miesta odnesoše.
Je l' živ, il' je mrtav, to neznamo.
DRAGOJLA:
Sigurno je mrtav. Ta ban Petar
Neće živ se dati uhvatiti. —
Sad će dušman i u grad unići?
SLUGA:
A ko će mu moći zakratiti?
DRAGOJLA:
Pa kud' ćemo mi sad sa gospođom?
(pokazujući na Lieposavu)
SLUGA:
A kud' znamo?
DRAGOJLA:
                      Sad' ćedu je naći!
SLUGA:
Šta ćemo im!
DRAGOJLA:
                      No, to će bit' čudo!
Sav sviet drži, da u grobu leži!
SLUGA:
Ja i danas neznani, što tajiše.
DRAGOJLA:
Kad joj ono diete odnesoše,
I s pameti siđe sirotica,
Onda otac' amo je dovede,
A proglasi, da se prestavila.
Ja sve držim, s toga to učini,
Da s' nečuje, da je poludila!
I sad' niko na svijetu nezna
Da je živa mlada Lieposava,
Do nas dvoje.
SLUGA:
                       Slušaj! Ti ulaze
U grad!
DRAGOJLA:
Jao kuda ću sad' s njome?
SLUGA:
Nikud' dalje, pa što Bog da.
DRAGOJLA:
(pokazujući na Lieposavu)
                         Gledaj
Kako pazi! K'o da zna, šta biva!
SLUGA:
Ja idem, a ti je neostavljaj.
DRAGOJLA:
Sad će bolje bit' u njenoj sobi,
Jer prozora na dvorište nema.
SLUGA:
Pravo kažeš, a ti hajdmo tamo.
(odvedu Lieposavu)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.