Zvonimir/30

←Drugi prizor

Zvonimir Pisac: Jovan Subotić TREĆI PRIZOR

Četvrti prizor→

TREĆI PRIZOR


ZVONIMIR (prerušen dolazi):
Hvala Bogu dovdie se provukoh!
(gledi oko sebe)
Ovdie mora da su moji ljudi...
Zvonimire to dobro zapamti,
Da te samo Božja spase ruka,
A po tvojoj pameti strad'o bi...
Nezna čoviek, šta ga očekuje.
Ni gdie će ga čas posliednji naći.
Neka siedi ina kako visoko,
Neka ima ma koliko snage,
Ako nema Boga u pomoći,
Past' će jadan kad se i nenada,
Slomit' će ga od koga s' nenada...
Moram gledat' da se čim založim,
Nespavanje i glad mi probudi...
Kad bih mog'o u selo otići...
Al' nesmiem... ko zna kakav tamo
Sad' duh diše,... možda su dušmani...
Eno ondie jedne kolibice,
Tu će valjda žive duše biti,
Da me primi i da me zahrani.
(pipa mač)
Tu si druže? vieran mi ostani.
Jošt si jedno ti moje uzdanje!
(Ode)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.