Звонимир/29
| ←Први призор | Звонимир Писац: Јован Суботић ДРУГИ ПРИЗОР |
Трећи призор→ |
ДРУГИ ПРИЗОР
Поље
Клонимир, Лапсан (дођу)
КЛОНИМИР:
Ево дакле и опет нас овдие
На биљези, гдие је уречено.
Како ће се бан Петар радоват'
Кад му данас вес'о глас донесу!
ЛАПСАН:
Ја он да сам, сам бих се убио.
КЛОНИМИР:
То би било јошт најпаметније.
Сада ће тек познат' Звонимира.
Ранили су лава јаростнога,
Ал' му само снагу удвојише.
Тек јошт до нас да с' срећно провуче;
А кад једном међу нама буде,
Немај бриге, брзо ћемо свршит'.
ЛАПСАН:
Дај му сабљу и слободне руке,
И пусти га да може куд хоће,
Па га нико сприечити неможе.
КЛОНИМИР:
Бан зна гдие смо, па ће управ к нама.
Него гледај, да се гдие склонимо,
Да нас свако баш око невиди.
Људе смиести у ону шумицу,
А ја ћу се ту у селу наћи.
Мање чете на све стране пошљи,
Да га могу у себе узети,
И јавит' нам, ако с' гдие указу
Противничка војска и погони.
ЛАПСАН:
Данас ће ми дан година бити.
(Оду)
|