Zvonimir/2
| ←Prvi prizor | Zvonimir Pisac: Jovan Subotić DRUGI PRIZOR |
Treći prizor→ |
DRUGI PRIZOR
LIEPOSAVA (sama):
O moj otče, tebi je sve lako!
Ti sve mieriš štetom i dobitkom.
Al' kod mene glava sasvim ćuti,
A niedra mi voljom upravljaju,
Pa nit' mogu čuti nit' viditi,
Što s' tom oku viditi nedaje,
I za oto uho glasa nema. —
Ja ću sama sebe otrovati!
Ja ću sebe nožem umrtviti,
Il' skočiti u dubok studenac,
Il' kroz prozor pasti na ulicu! —
O, što mi se pred njim grlo stisne,
Pa nemogu ništa da mu kažem.
Kad sam sama, sve smislim pametno,
I naređam, da pomoći mora,
A kad samo u oči mu glednem,
Ili glas mu uho mi zadrmne,
Sve mi misli umru u pameti,
A glas mi se u grud'ma zaledi,
Zaboravim što bijah smislila,
I nemogu zgodne naći rieči! —
Sve je prošlo, sutra kraj je svemu:
Dan sutrašnji preživit' nemogu,
Il' ću svisnut' il' ću se ubiti!
Samo da mi j' vidit' Zvonimira,
Da mu kažem da rado umirem!
(ode)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.
|