[Zaplaka Stojan u lojze]
Zaplaka Stojan u lojze,
Zaplaka dori do Boga:
„Imam li nikog od roda?"
Doču mu majka, dotrča:
„Što ti je sinko, Stojane? 5
Zašto mi plačeš u lojze?“
„Ej, majke, mila premila,
Zmija mi uđe u nedra,
Brkni mi, majke, izvadi!“
„Stojane, sine Stojane, 10
Bez tebe, sine, mogaću,
Bez desnu ruku ne mogu!“
Pa viče Stojan da plače,
Da plače dori do Boga:
„Imam li koga od roda?“ 15
Dotrča tatko, dotrča
...............................................................
I otac više žali svoju desnu ruku nego sina. Tako biva i sa bratom, sestrama, snahama, ali:
Doču mu žena, dotrča:
„Što je, Stojane, što plačeš?“
„Zmija mi uđe u nedra,
Brkni mi, ženo, izvadi!“
Pa brknu žena, izvadi —
Izvadi nizu dukata.
Toj neje — zmija otrovna,
Već to je niza dukata.
Ja si s’l kušam rodiinu,
Koj bi me mene žalio.
