Zaniša se devojče (27z)

* * *


[Zaniša se devojče]

Devojci

Zaniša se devojče[1]
Za tri svilna ga)tana,
Ispade gu jabuče,
Dograbi gu bećarče:
„Daj, bećarče, jabuče,5
Tito mi ga pratio,
Za sina me prosio,
- Da mu trupkam do dvori,
Da mu redim stolovi,
Da mu nižem dukati“. 10
Oj ubava, ubava!


Napomena

Reference

  1. Sve ove pesme kao i grupu pesama s pripevom doz (pod br. 52) i kraljičke pod br. 72 pevalo je osam učenica u selu Miroševce u Leskovačkom srezu. Male pevačice su u proleće 1950 godine pevale te pesme po svom selu kao lazarke, usled čega je miroševački lazarički materijal (melodije, tekstovi i igre) bio vrlo svež. To je bio povod da ove devojčice pozovem u Beograd, januara 1951 godine, na smotru radi izbora programa za festival koji je u Opatiji održan u septembru u čast kongresa Međunarodnog saveta za muzički folklor (IFMC).
         Devojčice su doveli u Beograd njihovi učitelji Zagorka i Momčilo Siljanović, ali ih žiri, iako su pevale i igrale s uspehom, nije uzeo u obzir za Opatiju zbog toga što su bile suviše male za tako daleki put.
         Prilikom izvođenja svog programa devojčice su se delile u dve izvođačke grupe:
    A. 1) Ljiljana Petković
    2) Dušanka Ranđelović
    3) Dobrunka Stojanović
    4) Smilja Ivanović
    5) Anđelija Anđelković
    6) Smilja Ristić
    7) Savka Stanković
    8) Stojana Dodić
    B. 1) Ljiljana Petković
    2) Anđelija Anđelković
    3) Dobrunka Stojanović
    4) Smilja Ristić
    6) Dušanka Ranđelović
    7) Savka Stanković
    8) Stojana Dodić
         Učesnice 1—4 su pevačice, a 5—8 igračice. Pevačice se dele na prednjarke i krošnjarke. Prednjarke prednjače, tj. počinju stih, a krošnjarke ga prihvataju, tj. ponavljaju.
         Prva prednjarka je „primadona“ grupe. Ona je ne samo najbolja pevačica već i najbolji improvizator tekstova. Domaćin pred čijim domom igraju i pevaju lazarice, po pravilu je zahtevao od lazarica da pevaju o svakom živom članu njegove porodice u domu ili van doma (vojniku, ovčaru u planini itd.), o stoci, pčelama i dr. Poneki duhoviti domaćin zahtevao je da pevaju i petlu na pragu, mišu, kučetu, mačetu, zmiji u duvaru. Kod miroševačke grupe sve ove vrste pesama nisam našao.
         Od prve prednjarke zavisio je uspeh čitave obredne grupe. Druga prednjarka je pažljivo pratila tekst koji je pevala prva prednjarka, i lazarička pesma se odvijala bez zastoja. Krošnjarke su bile u lakšoj poziciji: one su ponavljale monostih koji su prednjarke već otpevale. Njihova pevačka uloga je bila neznatna, a zvale su se tim imenom (krošnjarke) zato što su nosile u korpama (krošnjama) poklone koje su dobijale od domaćina i domaćice, najčešće u jajima.
         Do pregrupisavanja je dolazilo povodom tekstova. Prednjarke su ostajale stalno; menjale su se pomoćnice, i to samo za izvesne tekstove za koje pomoćnice nisu bile sigurne.
         Jedan broj tekstova poslali su mi naknadno učitelji Siljanovići.

Izvor

  • Miodrag A. Vasiljević, Narodne melodije leskovačkog kraja, Srpska akademija nauka, Posebna izdanja knjiga SSSHHH, Muzikološki institut knjiga 11, Naučno delo, Beograd, 1960., str. 36-37.