Žorž Danden/23
| ◄ POJAVA I | POJAVA II | POJAVA III ► |
POJAVA II
Anželika, Klodina, Klitandar, Liben
ANŽELIKA:
Klodina!
KLODINA:
Šta?
ANŽELIKA:
Ostavi vrata odškrinuta.
KLODINA:
Evo, gotovo. (Igra u mraku. Glumci traže jedan drugog u pomračini).
KLITANDAR:
(Libenu). One su. St!
ANŽELIKA:
St!
LIBEN:
St!
KLODINA:
St!
KLITANDAR:
(Klodini misleći da je Anželika). Gospođo!
ANŽELIKA:
(Libenu misleći da je Klitandar). Šta?
LIBEN:
(Anželiki od koje misli da je Klodina). Klodina!
KLODINA:
(Klitandru od koga misli da je Liben). Šta?
KLITANDAR:
(Klodini od koje misli da je Anželika). Ah, gospođo, kako se radujem.
LIBEN:
(Naišavši na Anželiku misleći da govori Klodini). Klodina, mila moja Klodina!
KLODINA:
(Klitandru). Polako, gospodine.
ANŽELIKA:
(Libenu). Lakše Libene.
KLITANDAR:
To si ti, Klodina?
KLODINA:
Jesam.
LIBEN:
(Anželiki). Vi ste to, gospođo?
ANŽELIKA:
Jesam.
KLODINA:
(Klitandru). Vi ste nas pomešali.
LIBEN:
(Anželiki). Zaista, noću se baš ništa ne vidi.
ANŽELIKA:
Jeste li vi ti, Klitandre?
KLITANDAR:
Jesam, gospođo.
ANŽELIKA:
Moj muž hrče valjano, i ja sam ugrabila tu priliku da se nađemo ovde.
KLITANDAR:
Potražimo kakvo mesto da sednemo.
KLODINA:
To vam je sasvim dobro. (Anželika, Klitandar i Klodina odu i sednu u dnu pozornice na travu pod jednim drvetom).
LIBEN:
(Tražeći Klodinu). Klodina, gde si?
|