Жорж Данден/22

ТРЕЋИ ЧИН

ПОЈАВА I

ТРЕЋИ ЧИН

ПОЈАВА I
Клитандар, Либен

КЛИТАНДАР:
Ноћ је већ одмакла, бојим се да није сувише доцкан. Не видим куда да се окренем. Либене!
ЛИБЕН:
Господине.
КЛИТАНДАР:
Је л овуда пут?
ЛИБЕН:
Мислим да јесте. Триста му! Баш је глупа ова ноћ што је тако мрачна.
КЛИТАНДАР:
Греши зацело. Али, ако нама смета да видимо, бар смета и другима да нас виде.
ЛИБЕН:
Право кажете, и не греши толико. Волео бих да чујем, господине, кад сте већ учеван човек, зашто ноћу није видно.
КЛИТАНДАР:
То је крупно питање, а и тешко. Ти си радознао, Либене?
ЛИБЕН:
Јесте. Да сам учио школу, мислио бих на ствари на које нико није мислио.
КЛИТАНДАР:
То ти верујем. По теби се познаје да си бистар и оштроуман.
ЛИБЕН:
Цела истина. Ето, на пример, ја умем да преводим с латинског, иако никад нисам учио латински, и кад сам ономад видео на једној капији написано латиницом домус, одмах сам погодио да то значи дом.
КЛИТАНДАР:
Па то је дивно! Ти дакле умеш да читаш, Либене?
ЛИБЕН:
Јесте, умем да читам штампана слова, али никако да научим писана.
КЛИТАНДАР:
Ево нас до саме куће. (Удари дланом о длан). Ово је знак уговорен с Клодином.
ЛИБЕН:
Е вере ми, та девојка злата вреди, за срце ми је прирасла.
КЛИТАНДАР:
Зато сам те и повео са собом, да с њом разговараш.
ЛИБЕН:
Е, господине, баш вам....
КЛИТАНДАР:
Пссссст! Чујем нешто.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Жан Баптист Поклен Молијер, умро 1673, пре 351 година.