Žorž Danden/21
POJAVA XII
DANDEN:
(Sam). Ne kažem više ni reči, jer mi ne bi ništa vredelo da govorim, i nikad niko nije video ovakav zao udes kao što je moj. Zaista, divim se svojoj nesreći i prepredenom lukavstvu sa kojim moja žena, ta zloća, udesi uvek da ima pravo i da baci krivicu na mene. Zar moram stalno ja da izvučem deblji kraj i da se sve okolnosti okrenu protiv mene? Zar nikad neću moći dokazati nevaljalstvo te moje bestidnice? Oh, Bože, podrži mi namere i, udeli mi milost da pokažem svetu da mi se obraz kalja.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Žan Baptist Poklen Molijer, umro 1673, pre 351 godina.
|