Ženik slobode/POJAVA I/II
| ←POJAVA IX | Ženik slobode Pisac: Dragutin Ilić SLIKA II - POJAVA I |
POJAVA II→ |
Na obali Sitnice, na Kosovu. Potpuna je noć. Na sve strane leže rasturena koplja, mačevi, topuzi; na sred polja krstaš barjak, sav poderan, leži u prašini. U dnu polja, oko obale mrtavi vitaezovi i vlastela.
Genije i Ćorđe dolaze. Đorđe sa rukom na pištolju ide za Genijem kao u snu.
ĐORĐE:
(kad ugleda po Kosovu mrtave, iznenađeno prezne)
Genije, gde smo mi?
GENIJE:
Na pepelištu slave viteškog mučeništva,
Gde seda prošlost priča potomstvu kukavnom,
O slavi mučenika što ovde hrabro paše,
O strašnom grobu, gde nam slobodu zakopaše!
U pepelištu tom,
Žeravka topla jošte životom slabim sjakti,
Još greje njezin žar
Iz tame i puhora ko će je razbuktati
U plamen i požar?
ĐORĐE:
O, što me dozva amo, gde stupanj stope svake
Po svetoj krvi gazi? Vetrića svaki dah,
Gde s’ groblja viteškoga po jedan uzdah čupa
I srce očajnika paklenim bolom kupa;
Što dođoh amo ja?
Da l’ dahom robovanja da kužim sveto mesto
Viteštva mučeničkog, il rukom slabačkom
Iz groba sa ranjenog da slave dižem presto
Mišicom robovskom?!
O!
Genije nemilosni! U ropstvu i u bedi,
Kosovo oplakano patniku rane zledi!
GENIJE:
Kroz smrt u slavu; u život kroz jad,
Izbranik stupa to je njegov put!
Patniku blago dok ga krepi nad,
Božanskim dahom on je proniknut!
A ti, imaš li nade?
ĐORĐE:
Ona me drži još
I blaži gorke jade
Kroz život, pust i loš!
No ja ne iskah ovo; zašto me vodiš tuda,
Gde slava zakopana u večnoj tami spi?
Trupine oko sebe, trupipe gledam svuda
Je l’ to budućnost ona, koju mi kažeš ti?
GENIJE:
Ne!
ĐORĐE:
Nju si mi obećao da vide oči moje,
Pa gde je? Ja ne vidim slobode sveti dan!
GENIJE:
I nju će, izbraniče, videti oči tvoje
Iz praha kad razbuktiš žeravak zapretan!
ĐORĐE:
O, gde je pepo, gde se žeravak topli skriva?
Genije, reci ti!
GENIJE:
Žeravak sa Kosova, što svetim sankom sniva,
U tvojim grudma spi!
ĐORĐE (iznenađen):
U mojim grudma?
GENIJE:
Jeste; ti ćeš ga rasplamteti
Ti, sine izabrani, naroda patničkog.
(dohvati krstaš sa zemlje)
Dotakni rukom svojom kosovski krstaš sveti,
I tad ćeš ugledati budućnost roda svog!
ĐORĐE (prihvata krstaš)
To krstaš Jugovića? — (posrće)
Ha, šta se ovo zbiva?
Nemoć me obuzima, ko da sam zamaštan!
GENIJE:
(prihvati ga i položi zajedno s barjakom pod stenu)
Usude, razbij tamu, budućnost koja skriva
Moj sinak izabrani nek vidi kroza san!
(Genije se izgubi u tami. Neko vreme vlada tišina, a za tim čuje se iz daljine pesma mujezinova: „Alal il Alah!“ Za vreme pesme ulazi Ravijojla, pogleda na vitezove i pokrije oči šakama i sve dokle mujezinova pesma ne umukne ona gorko plače.)
|