Ženidba kralja budimskoga
(Kate Murat)
Na objedu Skenderović Ivo
s l’jepom Marom, dragom sestrom svojom;
njemu sestra rujno služi vino.
Ivu b’jele poigrale ruke,
kupa vina na sopru padnula. 5
Mili Bože, čuda velikoga!
Nit’ se razbi, nit’ se proli vino!
Ivu svoja govori sestrica:
»Bor t’ ubio, brate, dobro moje!
Bor t’ ubio, što si učinio! 10
Što si kupe iz ruke puštio?
Što ti n’jesu crne oči pale
sad preda te sopre na svijetle,
neg’ si kupu iz ruke puštio?
Nit’ se razbi nit’ se proli vino: 15
velika se dogoditi hoće
u našemu dvoru bijelomu.
Ovako se prije dogodilo
kad je kralju b’jela od Budima,
kad je kralju Skenderiji doš’o 20
prosit’ mene, vaše sestre drage,
a ja kralja uzet’ ćela n’jesam;
kralju se je na me rasrdio,
on je svoju vojsku sakupio,
s vojskom dođe Skenderiji ramnoj, 25
on porobi ramnu Skenderiju.
B’jele naše porobio dvore,
dva je naša brata pogubio,
i tebe bi bio i trećega,
ma s’ se skrio žutu u naranču. 30
Tebe ne bi naranča sakrila,
nego b’jelo cv’jeće od naranče;
ma te ne bi ni cv’jeće sakrilo,
nego mrkla nojca brez mjeseca;
tebe ne bi ni nojca sakrila, 35
ma si im’o dobra prijatelja
a u vojsci kralja budimskoga,
koji te je, brate, sakrivao.«
Ivo sestri svojoj govorio:
»S tebe, Mare, draga sestro moja, 40
s tebe, Mare, — da od Boga nađeš!
Što ti n’jesi uzet’ kralja ćela?«
Još su oni u riječi bili,
mladu Ivu b’jela knjiga pade
iz Budima, bijeloga grada, 45
od sv’jetloga kralja budimskoga;
ovako mu u toj knjizi piše:
»Slugo moja Skenderovi' Ivo!
Mo’š li znati ol’ se spominjati
kad sam tvoju sestricu prosio? 50
Slugo moja, dali n’jeste mi je.
Đevojka je meni zabavila,
ja se na vas jesam rasrdio,
dva sam tvoja brata pogubio,
i tebe bi bio i trećega, 55
tebe, Ivo, prava moja slugo;
daj mi Maru, dragu sestru tvoju.
Ako mi je dati neće budeš,
kunem ti se i vjeru ti davam,
hoću moju vojsku sakupiti, 60
do’ću s vojskom Skenderiji ramnoj,
Skenderiju ramnu porobiću
sve do dvora tvoga bijeloga,
b’jele ću ti porobiti dvore,
uhitiću drage sestre tvoje, 65
tebe, Ivo, uhititi živa,
vodiću te u tamnice moje;
l’jepe Mare, drage sestre tvoje,
ja se neću oženiti za nju,
nego ću je vodit’ za robinju, 70
za robinju od dvora najmlađu,
na tamnicu da pohodi tebe,
tebi bratu i hranu donosi,
neka srce njoj i tebi puca!«
A kad Ivu b’jela knjiga pade, 75
knjigu lega Skenderović Ivo,
knjigu lega, kolur promjeniva,
knjigu grozn’jem suzami pol’jeva.
Gledala ga Mare, sestra svoja,
đevojka je bratu govorila: 80
»Što je, brate, Boga za miloga?
Otkle knjiga, da je bor ubije?
Što je legaš, kolur promjenivaš?
Bor ubio knjige i krajine,
ruke desne kitila koja je, 85
da bi ruka pod sabljom ostala!
A krajina, knjiga iz koje je,
ona živ’jem ognjem izgorjela!«
Ivo sestri svojoj govorio:
»Ne kun’, sestro, knjigu ni krajinu, 90
ni desnicu kitila koja je;
nego kuni mile tvoje majke
koja te je porodila l’jepe.
Bolje da si, draga sestro moja,
bolje da si tvo’ijem očim’ sl’jepa, 95
sestro moja, neg’ toliko l’jepa:
s teb’ sam brata oba poželio!«
Pa joj knjigu na skuto[1] bacio.
Primi mlada listak knjige male,
po knjizi je očim’ pogledala. 100
Kad viđela što je nakićeno,
niz lišce je suze oborila,
Ivanu je bratu govorila:
»O Ivane brate, dobro moje!
Nemoj kleti mile majke naše 105
a što me je porodila l’jepe:
bolje l’jepe, nego jadne sl’jepe.
Ja kad bi se draga sestra tvoja,
ja kad bi se za kralja udala,
sveđ bi moju braću spominjala 110
što mi hi je kralju pogubio.
Da ne žalim tebe jedihnoga,
uzet’ hoću kralja budimskoga.
Piši kralju listak knjige male:
kad je prije đevojku prosio, 115
da sam luda i nejaka bila,
znala n’jesam što je muška glava,
pa sam luda kralju zabavila.
Sad da kupi kićene svatove
i da ide po me ’svatovima, 120
sv’jetal kralju kad je njemu drago.«
A kad Ivo svoju sestru čuje,
sestru b’jel’jem rukam’ zagrlio,
a meden’jem ustim’ celivao.
Blagosivlja svoju sestru dragu 125
vele više nego svoju majku.
Pa mi stane b’jelu knjigu piše
i šalje je Budimu b’jelomu,
a na ruke kralja budimskoga,
u knjizi mu ovako kitio: 130
»Sv’jetal kralju, dragi gospodaru!
Kad si moju sestricu prosio,
bila ’e mlada, luda i nejaka,
nije znala što je muška glava,
pa je luda tebi zabavila. 135
A sad, kralju, dragi gospodaru,
sestra te je moja pozdravila,
u pozdravu tebi poručila
da ti kupiš kićene svatove
i da ideš ’svatim’ po đevojku, 140
sv’jetal kralju, kad je tebi drago.«
A kad kralju b’jela knjiga pade,
kad vidio što je nakićeno,
to je kralju vrlo milo bilo:
od veselja u knjigu celiva, 145
od milosti u njedra je baca.
Pa mi stane i kupi svatove,
ide kralju ’svatim’ po đevojku.
Zdravo kralju u đevojke dođe.
L’jepo ga je Ivo pričekao 150
i dade mu svoju sestru dragu.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
