◄   УГЛЕД 4 UGLED 5. УГЛЕД 6   ►



UGLED 5.



OTAC (stupi), PREĐAŠNjI

OTAC:Sluga sam ponizan, gospodo moja, meni je drago da sam tu sreću polućčio.

PROVODADžIJA: Mi smo slobodu uzeli vas posetiti. (Ustanu.)

OTAC: Meni je osobito milo. Ta molim. (Opet se svi posade.)

PROVODADžIJA: Pa kako ste mi?

OTAC: Fala bogu!

MATI: Baš pripovedam kako smo sami, a toliki posao.

OTAC: E, šta ćemo! Čovek dok je živ sve se jednako muči: malo rānom, malo oko stoke, trgovina — ti, Bože, znaš. Ali šta znamo, kad čovek ima dece, treba da se stara.

PROVODADžIJA: Tako je bogme. (Mladoženji.) Znate, vaš pokojni otac, tolike muke, to jest! Pak šta je bilo? Ostavio sinu kuću, vinograde, toliko dobro, pak otišao, to jest, pod zemlju.

OTAC: E molim vas, šta čovek dece svoje radi neće učiniti. Ja imam samo jednu kćer i čini mi se što god radim, sve za nju jednu radim.

PROVODADžIJA: Šta je prijatnije za roditelje nego kad znaju, to jest, da imaju dobru decu.



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.