Ženidba i udadba/5
- UGLED 5.
OTAC (stupi), PREĐAŠNjI
OTAC:Sluga sam ponizan, gospodo moja, meni je drago da sam tu sreću polućčio.
PROVODADžIJA: Mi smo slobodu uzeli vas posetiti. (Ustanu.)
OTAC: Meni je osobito milo. Ta molim. (Opet se svi posade.)
PROVODADžIJA: Pa kako ste mi?
OTAC: Fala bogu!
MATI: Baš pripovedam kako smo sami, a toliki posao.
OTAC: E, šta ćemo! Čovek dok je živ sve se jednako muči: malo rānom, malo oko stoke, trgovina — ti, Bože, znaš. Ali šta znamo, kad čovek ima dece, treba da se stara.
PROVODADžIJA: Tako je bogme. (Mladoženji.) Znate, vaš pokojni otac, tolike muke, to jest! Pak šta je bilo? Ostavio sinu kuću, vinograde, toliko dobro, pak otišao, to jest, pod zemlju.
OTAC: E molim vas, šta čovek dece svoje radi neće učiniti. Ja imam samo jednu kćer i čini mi se što god radim, sve za nju jednu radim.
PROVODADžIJA: Šta je prijatnije za roditelje nego kad znaju, to jest, da imaju dobru decu.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|