◄   УГЛЕД 1 UGLED 2. УГЛЕД 3   ►



UGLED 2.



MLADOŽENjA (stupi), PREĐAŠNjA

MLADOŽENjA: Sluga sam ponizan, gospodična.

DEVOJKA: Službenica.

MLADOŽENjA: Kako ste, gospodična? (Poljubi je u ruku.)

DEVOJKA: Kako vidite. Izvolte sesti.

MLADOŽENjA: Ljubim ruku. (Uzme stolicu i sedne do nje; ona se malo odmakne.) Pa šta ste snivali?

DEVOJKA: Ja obično ne snivam ništa.

MLADOŽENjA: To je dobro. Gospodična, ja sam uzeo slobodu malo vam vreme prekratiti.

DEVOJKA: Blagodarim.

MLADOŽENjA: Jedva čekam onaj čas kad ćemo neprestano zajedno biti.

DEVOJKA: Ja sam tako u poslu da mi to slabo i na um pada.

MLADOŽENjA: Vaša lepota...

DEVOJKA: Vi opet počinjete komplimentirati.

MLADOŽENjA: Vaše oči...

DEVOJKA: Vi tako umete šmajhlovati da čovek mora misliti da je istina.

MLADOŽENjA (uhvati je za ruku): Slatka moja, vi ne znate kako za vama čeznem!

DEVOJKA: O, vraga, izvukla mi se mašlija.

MLADOŽENjA: Zar vi mene nemate rado?

DEVOJKA: Ja ne znam odkud ste došli na to? Da vas nemam rado, ne bi za vas ni polazila.

MLADOŽENjA: Pa zašto ste tako ladni?

DEVOJKA (smeši se): Moje su ruke uvek vrele.

MLADOŽENjA: Jeste li bili kad zaljubljeni?

DEVOJKA: To ne znam šta je.

MLADOŽENjA: Čudo!

DEVOJKA: Kod muški verujem da je čudo. Oni se u svaku devojku zaljube, koju god vide.

MLADOŽENjA: Zar nas držite za tako nepostojane?

DEVOJKA: Već to je opštepoznato.

MLADOŽENjA: Vidićete kakav ću sproću vas biti.

DEVOJKA: Mogućno je da ćete vi jedan učiniti izjatije.

MLADOŽENjA: Vi ćete se uveriti.

DEVOJKA: To ću dakle ja biti najsrećnija na svetu.

MLADOŽENjA: Neću se maći od vas:

DEVOJKA: I šta ćete jošt raditi?

MLADOŽENjA: Neprestano ću vam ugađati. Što pomislite, to će biti učinjeno.

DEVOJKA: Zacelo?

MLADOŽENjA: Uverićete se.

DEVOJKA: Čekajte da vidimo je l’ istina. (Izvadi razgovorne karte iz ormana.)

MLADOŽENjA: Šta vam je to?

DEVOJKA: Karte u voprosima i odgovorima. (Promeša.) Izvolte izvući jednu.

MLADOŽENjA: Zar vi tako mlogo držite na karte? Ali kad je vaša volja, neka bude. (Izvuče, pa čita.) „Perete li zube?“

DEVOJKA: A, nije tako, ja treba da vučem.

MLADOŽENjA: Zasad neka ostane ovako pak ćete posle vi.

DEVOJKA: Ajde, kad sam pogrešila. (Vuče.)

MLADOŽENjA: Dakle: „Perete li zube?“

DEVOJKA (čita): „To moj običaj nije“.

MLADOŽENjA: Ovo baš nije istina. Vaši su zubi beli kao sneg. (Izvuče.) „Milujete li belilo i rumenilo?“

DEVOJKA (izvuče): „Ja bi se za apotekara udala.“

MLADOŽENjA: E, da! (Izvuče jednu kartu.) „Koliko godina imate?“

DEVOJKA: „Lepa je stvar tajnu čuvati.“

MLADOŽENjA: „Zašto kaže žena: moj muž; a muž za ženu: moja gospođa?“

DEVOJKA: „Uzmite se na um“.

MLADOŽENjA: Aha! To znači: žena je u kući gospodar, jelte? (Izvuče.) „Može li vam se na vašu reč verovati?“

DEVOJKA: „Mačka je meni najmilija u kući.“

MLADOŽENjA: „Šta bi mislili kad bi se udali?“

DEVOJKA: „O, kako su srećne udovice.“

MLADOŽENjA: Eto vidite.

DEVOJKA: Morao je ko tako namestiti. (Promeša karte.) Izvolte sad.

MLADOŽENjA (izvuče jednu). „Zašto se uvek ljubite kad se s drugaricama sastajete i od nji rastajete?“

DEVOJKA: „Ne uzdaj se mlogo na postojanstvo žensko.“ - Čekajte malo da ja pitam, a vi odgovarajte. (Da mu karte, koje on promeša i potom joj pruži te izvuče jednu.) „Jeste li mi verni?“

MLADOŽENjA: „Svakog meseca po jedanput.“

DEVOJKA: To verujem. (Izvuče.) „Na čemu vi ljubov osnivate?“

MLADOŽENjA (izvuče kartu): „Imate li novaca?“

DEVOJKA: Kao: bez novaca nema kod muški ljubovi. Nije li tako? (Izvuče.) „Kako obično vreme provodite?“

MLADOŽENjA: „Nema veće dosade nego neprestano sa ženom sediti.“

DEVOJKA (smeši se): To je ono što ste mi otoič kazali. (Izvuče.) „Šta sad mislite?“

MLADOŽENjA: „Moja je najveća briga kako ću vas varati.“

DEVOJKA: Eto vidite, takvi ste vi muški.

MLADOŽENjA: Gospodična, to su samo karte.

DEVOJKA: I karte pogađaju.

MLADOŽENjA: A pogađaju li za vas?

DEVOJKA: Za mene nisu ništa ni kazale.

MLADOŽENjA: Da se ostavimo šale, no da se na naš razgovor povratimo. Gospodična, vi ćete viditi kako vas ja rado imam.

DEVOJKA: To mi je vrlo drago.

MLADOŽENjA: Jedva čekam dan venčanja.

DEVOJKA: I taj će proći.

MLADOŽENjA: Zar ste vi tako nečuvstvitelni?

DEVOJKA: Ne znam i ovo vreme kakvo je, sve vetar — nikako da se utaloži.

MLADOŽENjA: Ovaj vetar i na mene djejstvuje. Gospodična, ja ne mogu nikako da se rastanem od vas.

DEVOJKA: A vi izvolte ostati.

MLADOŽENjA: Kakvu želite da vam kupim venčanu aljinu?

DEVOJKA: Kako kupite, ja ću biti zadovoljna.

MLADOŽENjA: Ali ja bi želio znati vaš gust?

DEVOJKA: Moj je gust onaj koji je i vaš.

MLADOŽENjA: O, kako sam srećan!

DEVOJKA: Kako?

MLADOŽENjA: Da takvu suprugu dobijam.

DEVOJKA: Vi me opet zastiđujete.

MLADOŽENjA: Slatka gospodična, jednu molbu imam.

DEVOJKA: Zapovedajte.

MLADOŽENjA: Ali, oćete l’ mi učiniti!

DEVOJKA: Ako mogu, zašto ne.

MLADOŽENjA: Jedan poljubac.

DEVOJKA: A, od toga nema ništa.

MLADOŽENjA: Vidite kakvi ste, a kako vas ja rado imam!

DEVOJKA (ustane): Oprostite, imam posla.

MLADOŽENjA: Tu ne treba mlogo vremena, jedan poljubac!

DEVOJKA: Vi me vređate time.

MLADOŽENjA: Slatka gospodična, možete li biti tako svirepi?

DEVOJKA: Molim, prestante od toga jer ću pobeći.

MLADOŽENjA: Samo jedan.

DEVOJKA: Evo mi ide neko.

MLADOŽENjA: Ah, kakvi ste!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.