Ženidba Stjepana Kneževića

* * *


    

Ženidba Stjepana Kneževića

Projahuje Kneževiću Vuče
S milim bratom Knežević Stjepanom
Ispod kule paše glamačkoga;
Gledala ih pašina đevojka,
Gledala ih kuli sa pendžera, 5
Pa govori pašina đevojka:
„Bože mili, da l'jepi junaka!
„Ja kakav je Knežević Stjepane,
„Ja kakav je, Bog ga ne ubio! —
„Blago majci, koja ih rodila 10
„I đevojci koja ih dopane,
„Ako Bog da, i mene će jedan.“
Ona misli, niko je ne čuje,
Al' je čuše pašine sluškinje,
Pa kazuju paši gospodinu. 15
Kad to začu paša gospodine,
Piše knjigu Knežević Stjepanu,
Da mu dođe kneže po đevojku.
Kad je knezu knjiga doletela,
Onu gleda drugu sitnu piše, 20
Pa je šalje Mosković Jovanu:
„O moj brate, Mosković Jovane!
„Povedi mi hiljadu svatova;
„Ne vodi mi stara i nejaka
„Već mi vodi od oka junake.“ 25
Onu šalje, sitnu drugu piše,
Pa je šalje Janković Stojanu:
„O Stojane, slatki pobratime,
„Poglavico od oba kotara!
„Povedi mi hiljadu svatova; 30
„Ne vodi mi stara i nejaka,
„Već mi vodi čila i sigurna.“
Drugu šalje, treću sitnu piše,
Pa je šalje Senjanin Ivanu:
„O Ivane, slatki pobratime! 35
„Povedi mi hiljadu svatova.“
Treću šalje, a četvrtu piše,
On je šalje u goru zelenu,
Baš na ruke Tomiću Mijatu:
„O Mijate, slatki pobratime! 40
„Povedi mi što ti imaš društva,
„U neđelju, koja prva dođe.“
Sve dan po dan i neđelja dođe.
Kad svanulo i granulo sunce,
Al' eto ti Mosković Jovana, 45
I on vodi hiljadu svatova.
Al' izlaze do dva Kneževića,
Ruke šire, u grla se grle,
Za junačko pitaju se zdravlje;
Konje vode u podrume donje, 50
A svatove u odaje b'jele.
Malo vr'jeme, za dugo ne bilo,
Pomoli se Janković Stojane,
I on vodi hiljadu svatova;
Al' izlaze do dva Kneževića, 55
Ruke šire, u grla se grle,
Za junačko pitaju se zdravlje;
Konje vode u podrume donje,
A junake u odaje b'jele.
Malo vrjeme, za dugo ne bilo, 60
Pomoli se Senjanin Ivane,
I on vodi hiljadu svatova;
Al' izlaze do dva Kneževića,
Ruke šire, u grla se grle,
Za junačko pitaju se zdravlje; 65
Konje vode u podrume donje,
A junake u odaje b'jele.
Malo vr'jeme, za dugo ne bilo,
Pomoli se Tomiću Mijate,
I on vodi dvanaest hiljada; 70
Al' izlaze do dva Kneževića,
Ruke šire, u grla se grle,
Za junačko pitaju se zdravlje.
O, dobro ih, brate, dočekaše:
Na dvojicu po jalovu ovcu, 75
A na jednog po vedricu vina.
Svu noć piše, nikad ne zaspaše
Kad svanulo i granulo sunce,
Zakucaše jasni talambasi,
Povikaše mlađani čauši: 80
„Svati jesmo, mi za stanje n'jesmo!
„Ko je konjik, priteži kolane!
„Ko je pješac, priteži opanke!“
Pa pođoše, slatki pobratime!
Nappjed jaše do dva Kneževića, 85
A za njima Mosković Jovane,
Spored njega Janković Stojane,
Za Stojanom Senjanin Ivane,
Spored njega Tomiću Mijate,
Za Mijatom ono sve ostalo. 90
Kad su bili na polje glamačko,
Ugleda ih paša gospodine,
Ugleda ih kuli sa pendžera,
Pa dozivlje sina Usejina:
„De der sađi, sine Usejine, 95
„Sađi, sine, u donje podrume
„Do našega debela kulaša;
„Pa ti uzmi koplje ubojito,
„Pa izađi pred srpske svatove;
„Zov' na mejdan Knežević Stjepana 100
„Baš ga zovni na mejdan junački. —“
„Ne ću bogme, pašo gospodine.,
„Jer je Sjtepo velik mejdandžija,
„Devet puta j' bio na mejdanu,
„Devet turskih glava osjekao.“ 105
Kad to začu paša gospodine,
On popade koplje od mejdana,
Pa on sađe do dobra kulaša,
Kulašu se na ramena baci,
Pa on ode pred srpske svatove; 110
Nasred polja susreo svatove;
Božju im je pomoć nazivao,
Božju m' pomoć oni otprimili.
Grlom viče paša gospodine:
„Đe s' kopile, Knežević Stjepane! 115
„Izađ' der mi na mejdan junački! —“
„Hoću bogme, paša gospodine!“
Pa po pr'jeko išćera dorata.
Kad s' junaci mejdan razmjerili,
Tad govori paša gospodine: 120
„Kako ćemo Knežević Stjepane? —“
„Tvoje zvanje, tvoje obiranje.“
Al' govori paša sa kulaša:
„Ti pobitni, Knežević Stipane,
„Ti pobitni, ja ću potirati, 125
„Jer je turska vav'jek star'ja bila.“
To je Stjepan jedva dočekao,
Pa pobježe Knežević Stjepane ,
Za njim paša navrže kulaša,
Pa otište koplje od mejdana, 130
Al' j' u Stjepe konjic mejdandžija,
Na prva mu koljena pokleknu,
Stjepan koplje popri'jeko uhvati,
Pa okupi pašu na kulašu
I malo ga dalje sustigao; 135
Udari ga kopljem po prijeko,
Malo pašu iz sedla ne zbaci.
Grlom viče paša gospodine:
„Ne kindiš' mi glave Kneževiću! —“
„Ne ću ne ću pašo gospodine!“ 140
Pa ih vodi paša gospodine,
Pa ih vodi svojoj b'jeloj kuli.
Oh! dobro ih dočekao b'ješe:
Na dvojicu po jalovu ovcu
I na jednog po vedricu vina. 145
Svu noć piše, nikad ne zaspaše
Kad svanulo, ogranulo sunce,
Zakucaše jasni talambasi,
Povikaše mlađeni čauši:
„Svati jesmo, mi za stanje n'jesmo! 150
„Azor, svati, azor je đevojka!“
A izide šaša gospodine,
Pa izvuče od zlata kočije
I kočije i dv'je bedevije;
U kočija Atija đevojka, 155
Do Atije Kneževiću Vuče;
Pa pođoše, slatki pobratime!
Kad su bili nasred polja ravna,
Dočeka ih Kuna Hasan-aga;
Pa govori Kuna Hasan-aga: 160
„Stan', kopile, Knežević Stjepane!
„To je moja bila jauklija,
„Danas ćemo mejdan učiniti.“
Prvom su se vatrom premetnuli:
Pogubiše Kunu Hasan-agu. 165
Malo su se dalje pomaknuli,
Dočeka ih Grdan Mustaf-aga;
Drugom su se vatrom premetnuli:
Pogubiše Grdan Mustaf-agu.
Malo su se dalje pomaknuli, 170
Dočeka ih lički Mustaj-beže;
Trećom su se vatrom premetnuli:
Pogubiše Mustaj-bega ličkog
Palatama[1] od trave do glave.
Odvedoše Atiju đevojku, 175
Odvede je Knežević Stjepane
NBemu ljuba, a nama veselje!

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

  1. sabljama

Izvor

Krasić Vladimir, Srpske narodne pjesme starijeg i novijeg vremena, knjiga prva, Braća Jovanović, Pančevo, 1880., str. 4-11.