Ženidba Stojana Jankovića
0001 Piju vino kotarski serdari
0002 Više Zadra na zelenoj travi,
0003 Među njima Janković Stojane;
0004 Vino piju, o svačem divane,
0005 A najviše o junaštvu svome ─
0006 Ko je junak ponajbolji rukom,
0007 Sabljom britkom i rukom desnicom.
0008 Stojan muči, ništa ne govori;
0009 Pita njega Ivan kapitane:
0010 „Vaj, serdaru, Janković-Stojane,
0011 Što ti mučiš, ništa ne govoriš ─
0012 Koja ti je golema nevolja
0013 Te si tako njujan i zlovoljan? ”
0014 Veli njemu Janković Stojane:
0015 „Ostavi me, Ivan-kapitane,
0016 Kako nije meni za nevolju,
0017 Moram biti njujan i zlovoljan ─
0018 Evo ima tri godine dana
0019 Otkako mi se doba ženiti,
0020 Pak mi nije stara majka dala,
0021 A sad mi je preminula majka,
0022 Sada bi se junak oženio
0023 Al’ Turkinjom ali kaurkinjom,
0024 Al’ iz mora premudrom Latinkom;
0025 Al’ evo mi dobri ljudi kažu
0026 Za Turkinju lijepu djevojku
0027 Na Udbini, gradu bijelome,
0028 L’jepa ćerca Vetli-Begovića ─
0029 Tko dovede lijepu djevojku,
0030 Daću njemu stotinu dukata
0031 I lijepu sestru neudatu!”
0032 A kad čuo Ivan kapitane,
0033 Skočio je na noge lagane,
0034 Pake pade njemu uz desno koljeno:
0035 „Vaj, serdaru, Janković Stojane,
0036 Daj mi ključe od tavnice tavne
0037 Da izvedem do dva sužnja mlada
0038 Koj’ su skoro od Udbine grada,
0039 Da ih pitam za divojku Vetli-Begovića ─
0040 Je li lipa koliko je fale,
0041 Je l’ visoka koliko je kažu!”
0042 A kad čuo Janković Stojane,
0043 Dade njemu ključe od tavnice;
0044 Pak otide Ivan kapitane,
0045 I otvori kamenu tavnicu
0046 I izvede do dva sužnja mlada
0047 Od Udbine grada bijeloga.
0048 Pak i pita Ivan kapitane:
0049 „Boga vami, do dva sužnja mlada,
0050 Vi ste skoro od Udbine grada,
0051 Biste li mi znali kazivati
0052 Za đevojku Vetli-Begovića ─
0053 Je li lipa koliko je fale
0054 I visoka koliko je kažu?”
0055 Al’ mu vele do dva sužnja mlada:
0056 „Aj Ivane, mlađan kapitane,
0057 Lijepa je, ljepša se ne more,
0058 A visoka da je više nejma,
0059 Obrvice dviej pijavice,
0060 Dvije oči dvie trnjinice,
0061 Dva obraza, dva đula rumena,
0062 Dvije dojke, pitome jabuke;
0063 Kad govori lijepa divojka,
0064 Kad govori kanda rosu truni;
0065 I na njoj su viovite rese,
0066 Kud god ide, zemljica se trese!”
0067 Jošte reče Ivan kapitane:
0068 „Boga vami, do dva sužnja mlada,
0069 Imade li kakve ašikčije?” ─
0070 „Vaj, Boga ti, Ivan-kapitane,
0071 Ona ima takvoga ašikčiju
0072 Arambašu Nadžaković Muju
0073 Od Bunića grada bijeloga!”
0074 Onda veli Ivan kapitane:
0075 „Boga vami, do dva sužnja mlada,
0076 kakve nosi Mujo gijisije?” ─
0077 „Nosi Mujo skerletne čakšire,
0078 Na čakšira konče pozlaćene;
0079 Ion nosi skerletne đečerme,
0080 Na njima su toke i ilike;
0081 Jošte nosi zelene dolame,
0082 Na njoj puca s obadvije strane;
0083 Opasa se svilenijem pasom,
0084 Za pasom mu do dva dževerdana,
0085 Među njima srebrena gadara;
0086 Na glavi mu kapa kasajlija
0087 I na njojzi tri čelenke zlatne”.
0088 A kad čuo Ivan kapitane
0089 Što govore do da sužnja mlada,
0090 Pak i vrati natrag u tavnicu.
0091 K sebi zove mlade terzije,
0092 Pak je čisti skerlet pokrojio
0093 I dozivlje mlade kulundžije,
0094 O sebi je srebro pokovao,
0095 Pak pokupi mlade Kotarane
0096 I pred njima Smiljanić Iliju,
0097 Pak otide k bijeloj Udbini.
0098 A kad bio na Kuk na planinu,
0099 Pak na Kuku ostavlja družinu,
0100 A uzimlje Smiljanić-Iliju,
0101 U koga se pouzdati može ─
0102 Ako bi mu do nevolje bilo,
0103 Bio bi mu za četiri druga.
0104 Pak otide pod grad pod Udbinu
0105 U bostanu lijepe djevojke.
0106 Kad se tavna noćca ufatila,
0107 Oni idu na pendžer k divojci.
0108 Ali stoji Turkinja divojka,
0109 Suze roni i sama govori:
0110 „Aj Turčine, Nadžaković Mujo,
0111 Davor, Mujo, velika žalosti,
0112 Evo ima tri puna mjeseca,
0113 Ka’ te nije k meni na ljubljenje ─
0114 Ali si se bolom razbolio
0115 Al’ si dobre konje izgubio?”
0116 Ali veli Ivan kapitane:
0117 „Dušo moja, lijepa divojko,
0118 Nijesam ti konje izgubio,
0119 Nego sam ti bolom obolio!”
0120 Al’ mu veli Turkinja djevojka:
0121 „Odi otale, delijo neznana,
0122 Ti nijesi Nadžaković Mujo,
0123 Jer si svoje grlo prom’jenio!”
0124 Ali veli Ivan kapitane:
0125 „Ne budali, lijepa djevojko ─
0126 Kako ti jadan prom’jeniti neću
0127 Kada ima tri puna mjeseca
0128 Nit’ sam io nit’ vodice pio,
0129 Nego sam ti jako obolio!
0130 Ako mene, dušo, ti poznat’ ne moreš
0131 Po grocu mome
0132 A ti gledaj moje đijisije!”
0133 A kad čula Turkinja divojka,
0134 Ona gleda mlada đijisije,
0135 I otvara vrata od čardaka;
0136 K njoj ušeta Ivan kapitane
0137 I zagrli lijepu djevojku.
0138 Još govori Ivan kapitane:
0139 „Dušo moja, Ajkuno divojko,
0140 Dosta nam je već ljubljenja bilo,
0141 Već ljubljenja i fašikovanja,
0142 Već smotavaj b’jelo ruvo svoje
0143 Da idemo k bijelu Buniću!”
0144 A kad čula Turkinja djevojka,
0145 Jedva ona toga dočekala,
0146 I smotava b’jelo ruvo svoje.
0147 Pred njom ide Ivan kapitane,
0148 Dočeka ga Smiljanić Ilija
0149 I uzeše Turkinju djevojku,
0150 Okrenuše uz polje vesućsko
0151 I odoše u Kuk u planinu,
0152 Odvedoše Turkinju djevojku;
0153 Onđeka ji družba dočekala,
0154 Pake idu kroz goricu crnu.
0155 Kad ujutru danak zabijeli
0156 I svanulo i sunce granulo,
0157 Još govori Turkinja djevojka:
0158 „Aj Turčine, Nadžaković-Mujo,
0159 Mi ne idemo baš Buniću gradu,
0160 Neg’ idemo baš kamenu Kotaru!”
0161 Ali veli Ivan kapitane:
0162 „Aj Turkinjo, lijepa djevojko,
0163 Ja nijesam Nadžaković Mujo,
0164 Nego jesam Ivan kapitane
0165 Od bijela kamena Kotara;
0166 Ne vodim te ja k Buniću gradu,
0167 Već te vodim kamenu Kotaru
0168 Za Stojana od Kotara ravna!”
0169 A kad čula Turkinja djevojka,
0170 Ona ciči kako ljuta zmija,
0171 Od jada se crnoj zemlji vija.
0172 Još joj veli Smiljanić Ilija:
0173 „Ne cvijeli, draga snao moja,
0174 Već idemo u Kotare ravne
0175 Za Stojana moga pobratima!
0176 Lijepo ću tebe, snao, darovati,
0177 Daću tebi tri prstena zlatna,
0178 Svaki k ošta tri dukata žuta!”
0179 Zdravo oni došli u Kotare
0180 I doveli Turkinju djevojku
0181 Za deliju Janković-Stojana.
0182 Časnijem je krstom pokrstio
0183 I uze je sebi za ljubovcu;
0184 I darova Ivan-kapitanu,
0185 Dade njemu stotinu dukata
0186 I Jelicu sestru neudatu
0187 Da je drži sebi za ljubovcu.
