Ženidba Iva Senjanina ali drukčije
Hrani babo glavitu dievojku,
Hranio je do trideset ljela’,
Dok joj bile noge za pašmaga’,
Dok joj bile uši za menđuša’,
Dok joj bila leđa za kavada’, 5
Dok joj bili prsti za prstenje;
Kad joj bile noge za pašmaga’,
Jedne noge četvore pašmage;
Kad joj bile uši za menđuša’,
Jedne uši četvore menđuše; 10
Kad joj bila leđa za kavada’,
Jedna leđa četvore kavade;
Kad joj bili prsti za prstenje,
Jedni prsti čietvore prstenje.
Al’ to čuo Višnjiću Selime, 15
Piše junak Višnjiću Selime
U Primorje od Primorja banu:
„Aj Boga ti od Primorja bane!
„Pravi meni gospodsku večieru;
„Ja ću tebi na večeru doći, 20
„U subotu u oči nedielje;
„I dovest’ ću slotinu Turaka’,
„To će biti stotina svatova’;
„Odvest’ ću ti glavitu dievojku,
„Odvest’ ću je da mi bude ljuba.“ 25
Kad je bane rieči razumio,
Knjigu štije, grozne suze lije;
Al‘ ga pita glavita dievojka:
„Da moj babo od Primorja bane!
„Odkle ti je, od koga li grada, 30
„Koga li ti zapovieda jada?“
Al’ joj reče od Primorja bane:
„Draga kćieri glavita dievojko!
„Volio bi kćieri da si sliepa,
„Već što si mi tako odveć liepa; 35
„Knjigu piše Višnjiću Selime
„Da mu pravim gospodsku večeru,
„Da će k meni na večeru doći
„U subotu u oči nedielje;
„I dovest’ će stotinu Turaka’, 40
„To će biti stotina svatova’,
„Odvest’ će te da ga ljubiš kćerko!“
Kad je ona rieči razumiela,
Ona ide na gornje čardake,
Ona piše sitnu knjigu lista, 45
Pa je šalje Senjaninu Ivu:
„Aj Ivane draži od očijuh!
„Kad sam bila u kolievku mala
„Za te me je babo namienio:
„Eto ide Višnjiću Selime, 50
„U subotu u oči nedielje
„Vodit’ će me da mu budem ljuba;
„Već ti dođi pa me vodi dvoru.“
Kad je Ivo knjigu razgledao,
A dievojke ni vidio nije, 55
Niš’ nestade Senjanine Ivo,
Već dozivlje svoga pobratima:
„Pobratime Smiljanić Ilija!
„Ja sam ti se muški oženio.
„Al‘ dievojke ni vidio niesam; 60
„Hoćeš samnom iti u svatove?“
Obeća se Smiljanić Ilija.
Kad u jutru danak osvanuo
Sam’ mi dođe Smiljanić Ilija,
Pa siedoše dva dobra junaka 65
Na dva dobra vranca karavranca,
Pa odoše u Primorje ravno.
Kad dođoše pod banove dvore,
Al’ je veće Selim doselio,
U banove dvore ulazio. 70
Na tom dođe Senjanine Ivo,
Pa govori Senjanine Ivo:
„Pobratime Smiljanić Ilija!
„Pridrž’ pobro konja mog’ i svoga
„Dok ja idem na gornje čardake 75
„Da ja vidim za što ć’ vojevati.“
Al’ Ilija ostati nesmiede;
Rasrdi se Senjanine Ivo,
Baci konju uzdu na unkaše,
Pa on ode na gornje čardake, 80
Za njim ide Smiljanić Ilija.
Kad dođoše na gornje čardake,
Pa dođoše u dvanaest soba’,
Al’ nađoše devet dieverova’
I nađoše devet dieveruša’ 85
I desetog dievera Omera;
Uze Ivo trostruku kandžiju,
Pa on šiba devet dieverova’,
Pa on šiba devet dieveruša’
I desetog dievera Omera; 90
Al’ med njima glavita dievojka,
Pa govori glavita dievojka:
„O Ivane ogrijano sunce!
„Hoćeš li me skoro ogrijati?“
Njojzi Ivo s očim namiguje 95
Da njegovo ime nespominje,
Da se Turci nebi dosietili.
Al’ eto ti Višnjiću Selima,
Pa govori Višnjiću Selime:
„Hajde kume ti diži svatove! 100
„Da vodimo glavitu dievojku.“
Kad rekoše odmah potekoše,
Svi se Turci noguh dohvatiše,
Pa pođoše dvoru bijelome;
Najprednji je Višnjiću Selime, 105
Za Selimom Senjanine Ivo,
Za Ivanom glavita dievojka,
Za dievojkom Smiljanić Ilija,
Za Ilijom devet dieverova’
I joštera devet dieveruša’ 110
I deseti dievere Omere.
Kad dođoše na raskrstje puta,
Tamo seli Višnjiću Selime,
’Vamo ode Senjanine Ivo,
Za Ivanom glavita dievojka, 115
Za dievojkom Smiljanić Ilija.
Al’ povika devet dieverova’
I povika devet dieveruša’:
„Aj Boga ti Senjanine Ivo!
„Nevodi nam glavite dievojke. 120
„Ak’ osieti Višnjiću Selime
„Tvoju će ti on osieći glavu.“
Al’ to čuo Višnjiću Selime,
Obletio i pred njeg' izašo;
Konji im se prsma udariše, 125
A junaci čelma o čelenke,
A junaci na sablje dostaše;
Pa kud sieče Višnjiću Selime
Iz Ivana crna krvca hvrca;
A kud sieče Senjanine Ivo 130
Iz Selima oganj vatre hvrca.
Al’ povika glavita dievojka:
„Oj Ivane ogrijano sunce!
„Zaš’ nebiežiš u goru zelenu?
„Zar nevidiš okovan je gvožđem?“ 135
Dosieti se Senjanine Ivo,
Pa uteče u goru zelenu,
Pa potrže tanku kocijanku,
Pa udara Višnjića Selima;
U dobro ga miesto udario, 140
Međ’ obrve u čelo bijelo;
Čelo puče, oči izkočiše.
Kad se Ivo krvi osietio
Sieče Ivo, ka’no vatra pali,
Sieče Ivo, ka’no voda nosi; 145
Od Turaka’ niko neostade,
Od Kaura’ niko nepogibe;
Al’ im nema glavite dievojke.
Za tiem malo postajalo vrieme,
Al’ eto ti glavite dievojke 150
Zasukala do lakata’ ruke,
Krvava joj do balčaka ćorda;
Pa govori glavita dievojka:
„Oj Ivane ogrijano sunce!
„I ja sam ti od pomoći bila: 155
„Izsiekla sam devet dieverova’
„I izsiekla devet dieveruša’
„I desetog dievera Omera;
„Bogom brate Senjanine Ivo!
„Jesi l' mnogo rana’ zadobio?“ 160
Na to joj je Ivo govorio:
„Boga tebi glavita dievojko!
„Ntesam mnogo rana’ zadobio;
„Kolik’ ima u godini dana’,
„Tolik’ ima na Ivanu rana‘. 165
Vodila ga dvoru materinom,
Devet godin’ liečila g’ od rana’.
Kad je Ivo rane prebolio,
Onda j’ Ivo uzeo dievojku.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
