Žena bez srca/12
XII
DR. JAKŠIĆ, TOMA
DR. JAKŠIĆ (Usamljen osetn izvesnu uznemirenost i nemir. Pali najpre cigaretu koju nervozno puši i nedopušenu gasi. Seda čita ponovo pismo, gleda u sat i stavlja ga u džep, a malo zatim ponova ga vadi i gleda. Zvoni)
TOMA (Ulazi): Izvolite!
DR. JAKŠIĆ: Koliko je sati na velikome satu?
TOMA: Veliki sat ne radi već dva dana, ja sam to javio gospodinu ekonomu.
DR. JAKŠIĆ: A kod vas?
TOMA (Gleda u svoj sat): Još tri minuta do šest.
DR. JAKŠIĆ: Dakle nema još šest.
TOMA: Još tri minuta.
DR. JAKŠIĆ: Upalite svetlost!
TOMA: Još je vidno.
DR. JAKŠIĆ: Nije dovoljno! Zar ne vidite da nije dovoljno vidno!
TOMA: Molim! (Pali luster)
DR. JAKŠIĆ: Pa ipak... ugasite! Suviše je svetlosti!
TOMA (Gasi).
Dr. JAKŠIĆ: Tomo, budite tu kod vrata. Doći će jedna gospođa, ja bar mislim da će doći jedna gospođa... budite tu i odmah mi javite!
TOMA: Razumem, gospodine! (Izlazi i odmah se vraća) Gospođa je već tu!
DR. JAKŠIĆ (Skoči uzbuđen i naslanja se na sto osećajući se nepouzdan. On skoro šapće): Neka uđe!
TOMA (Izlazi i propušta nju)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|