Жена без срца/11
XI
ДР. ЈАКШИЋ, ПРЕЂАШЊИ
Др. ЈАКШИЋ (Враћа се): Пулс је до душе нешто убрзанији, а температура није ни мало необична после операције.
ДР. НОВАК: Реците још, после једне тако тешке операције.
ДР. СТЕФАНОВИЋ (Јакшићу): Колега, за време вашег одсутства говорили смо само о вама... о томе вашем необичном случају.
ДР. ПЕРИШИЋ: Али, ви сте нам остали дужни; нисте нам још све рекли што се односи на лепу покојницу?
ДР. НОВАК: Но па... разбијена мртвачница, украдена лешина, полиција водила истрагу и заборавило се! Ето, то је све; шта хоћете више?
ДР. ПЕРИШИЋ: Али цео разговор се повео поводом онога писма.
ДР. ЈАКШИЋ (Тргне се при помену писма): Ах, да!... Имате право... све сам вам ово казао поводом писма које сам јутрос добио.
ДР. ПЕРИШИЋ: А то писмо велите....?
ДР. ЈАКШИЋ: Пише ми она!
ДР. ПЕРИШИЋ: Пре смрти?
ДР. ЈАКШИЋ (Загледа у писмо и у коверат): Писмо је писано јуче и јуче је предато на пошти.
ДР. ПЕРИШИЋ: Јуче?
ДР. ЈАКШИЋ: Да!
ДР. ПЕРИШИЋ: Но, то већ прелази у област бајака...
ДР. НОВАК: И шта вам пише?
ДР. ЈАКШИЋ: Само неколико речи. Прочитаћу вам их (Чита) ,,Господине докторе. Сутра пред вече, у исти сат када сам лежала на вашем операционом столу, доћи ћу к вама да ми вратите срце!”
ДР. НОВАК: То је све?
ДР. ЈАКШИЋ: То је све!
ДР. СТЕФАНОВИЋ: То би значило да ће данас доћи?
ДР. ЈАКШИЋ: Да, данас!
ДР. ПЕРИШИЋ: У колико је сати била операција?
ДР. ЈАКШИЋ: У шест увече, само је била дубља ноћ, јер је још била зима.
ДР. ПЕРИШИЋ: У шест увече.. (Погледа у сат) Сад је већ шест.
ДР. НОВАК: И значи да би покојница сад имала доћи?
ДР. ЈАКШИЋ: Ако је све ово истина?
ДР. СТЕФАНОВИЋ (Дижући се): Ја остајем при томе да је то само једна груба и неукусна шала.
ДР. ЈАКШИЋ: Али ово је њен рукопис!...
ДР. СТЕФАНОВИЋ: Тек ваљда не верујете...?
ДР. ЈАКШИЋ: Није реч о томе: верујем ли ја или не верујем. Ми стојимо пред једном необјашњивом појавом...
ДР. СТЕФАНОВИЋ: Која ће се, уосталом, кроз мало времена објаснити. Желите ли, колега, да се удаљимо?
ДР. ПЕРИШИЋ: Ах, свакојако, свакојако. Било би врло незгодно.
ДР. СТЕФАНОВИЋ: Рећи ћете нам већ доцније шта је по среди, јер, ствар је ипак врло интересантна.
ДР. НОВАК (Јакшићу): Ми би могли, ако дозволите, колега, да обиђемо оперисанога, интересује нас његово стање.
ДР. ЈАКШИЋ: О, ја бих вас чак и молио. Изволите овудаи кроз операциону салу, ближе је. Соба бр. 26.
ДР. НОВАК: До виђења! (Одлазе сви у операциону салу).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|